Zemunski klan je postao sinonim za brutalnost i efikasnost u svetu organizovanog kriminala na Balkanu. Ova kriminalna organizacija, koja se istakla po broju likvidacija svojih neprijatelja i suparnika, poznata je po svojoj karakterističnoj metodi – napadima iz vozila u pokretu. Ova taktika, koja nije bila nova, postala je njihov „potpis“ i omogućila im je da ostave značajan trag u srpskom podzemlju.
Jedna od prvih žrtava ovog klana bio je Zoran Davidović Ćanda, desna ruka Zorana Uskokovića Skoleta. Njihova krvava karijera započela je likvidacijom Ćande, koja se dogodila 23. marta 2000. godine. Njegova smrt je usledila nakon što je Dobrosav Gavrić ubio Željka Ražnatovića Arkana, što je pokrenulo lančanu reakciju u kojoj su ljudi bliski Arkanu postali mete. Ćanda je bio visoko na listi za odstrel, a njegovo ubistvo je izvedeno na veoma brutalni način.
Na dan njegove smrti, Ćanda se vraćao sa sahrane svog prijatelja, Branislava Lainovića, kada su ga napadači sačekali na auto-putu. U tom trenutku, njegov automobil je upao u smrtonosnu zamku. Iz jednog vozila su se ispalili rafali, dok je drugo vozilo blokiralo put. U ovom napadu ispaljeno je oko 60 metaka, a Ćanda i njegov prijatelj Ivan Stojanović, koji je bio kolateralna šteta, nisu imali šanse za preživljavanje. Ova likvidacija postala je poznata kao jedna od prvih akcija Zemunske klana iz automobila u pokretu.
Uprkos prisustvu saobraćajne policije u blizini, koja je na zvuk rafala „zalegla“, napadači su brzo pobegli sa mesta zločina. Ova situacija ilustrira haotične okolnosti u kojima je Zemun klan delovao, često bez straha od posledica.
Još jedan zloglasan incident povezan sa Zemunskim klanom je likvidacija Mirka Tomića, poznatijeg kao Bosanac. On je bio prvi na spisku ljudi koje je klan želeo da ukloni nakon Arkana. Tomić je ubijen 13. februara 2000. godine, kada su napadači iz automobila u pokretu ispalili 30 metaka iz „kalašnjikova“. Ovaj način napada postao je model za buduće likvidacije u Beogradu.
U trenutku kada je Tomić vozio svoj „golf“, napadači su se približili njegovom vozilu i otvorili vatru. Iako je bio ranjen, Tomić je uspeo da nastavi da vozi sve do trenutka kada je izgubio kontrolu i udario u banderu. Ova brutalna likvidacija pokazuje ne samo efikasnost Zemunskog klana, već i njihovu sposobnost da deluju brzo i bezobzirno.
Zemunski klan je tokom godina izveo mnoge slične akcije, ubijajući brojne neprijatelje i suparnike. Njihova strategija napada iz pokretnih vozila postala je prepoznatljiva, a broj likvidacija koje su izveli dovela je do njihove reputacije kao jedne od najopasnijih organizacija na Balkanu.
U zaključku, Zemunski klan je postao simbol organizovanog kriminala u Srbiji, a njihova brutalna metoda likvidacije ostavila je dubok trag u društvu. Njihova sposobnost da deluju efikasno, često u prisustvu policije, ukazuje na ozbiljne probleme sa vladavinom prava i bezbednošću u regionu. Ova organizacija, koja je počela sa likvidacijom pojedinaca kao što su Ćanda i Tomić, nastavlja da predstavlja ozbiljnu pretnju za društvo i pravosudni sistem.
