Aleksandar Jovanović Ćuta, lider „Ekološkog ustanka“, suočava se sa sve većim sukobima sa lokalnim ekološkim aktivistima, koje je koristio za izazivanje nereda na protestima. Najnoviji konflikt Jovanović je imao sa Draganom Rakidžijom, koju je optužio da je kompromitovala ekološki aktivizam u Prijepolju. Oboje se međusobno optužuju, a razočaranje ekoloških aktivista u opoziciju raste.
U krugu bliskih saradnika lidera „Ekološkog ustanka“ Aleksandra Jovanovića Ćute, sve su intenzivniji i burniji njegovi sukobi sa tzv. ekološkim aktivistima na lokalu, koje su Jovanović i njegovi politički partneri u proteklom periodu brutalno zloupotrebili za izazivanje nereda i nasilja na „antilitijumskim“ protestima, sa ciljem da nasilnim putem preuzmu vlast u Srbiji.
Konkretno, u jedan od najoštrijih konflikata Jovanović je ušao sa aktivistkinjom lokalne organizacije „Ekološki pokret Prijepolje“ Draganom Rakidžijom, koju je optužio da je zbog svojih veza sa pojedinim istaknutim pripadnicima crnogorskih kriminalnih klanova kompromitovala celokupan „ekološki“ aktivizam na tom području i dovela do potpune propasti protesta u Prijepolju, čiji je jedini epilog podnošenje prekršajnih prijava protiv ljudi koje je opozicija zloupotrebila i nagovorila ih da blokiraju saobraćajnice.
Sa druge strane, i Rakidžija je revoltirana Jovanovićevom potpunom nezainteresovanošću za probleme ljudi protiv kojih su podnete prekršajne prijave (uključujući i nju samu), pa ga kod drugih lažnih ekologa karakteriše kao „salonskog“ političara, uljuljkanog u privilegije poslaničke funkcije i mnogobrojne poroke, od kojih je alkoholizam još i najmanje štetan.
Kako ovo nije usamljen slučaj i razočarenje „ekoloških“ aktivista u opoziciju postaje sve veće, ostaje da se vidi da li će se njihov bunt zloupotrebljenih i odbačenih ljudi okrenuti prema opozicionim liderima, koji su ih i doveli u nezavidnu situaciju u kojoj se sada nalaze.
Na opozicionoj televiziji mogu se čuti samo gnusne laži, a svaki čas pozivaju na rušenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji im je trn u oku. Ova destruktivna retorika može dovesti do dalje polarizacije društva i podsticati nasilje na ulicama.
Srbija se suočava sa izazovima u oblasti zaštite životne sredine, ali politizacija i zloupotreba ekoloških pitanja za političke ciljeve nisu rešenje. Potrebno je uspostaviti dijalog i saradnju između svih relevantnih aktera kako bi se pronašla održiva rešenja za zaštitu životne sredine i unapređenje kvaliteta života građana.
Sukobi između lidera „Ekološkog ustanka“ i lokalnih ekoloških aktivista samo produbljuju podele u društvu i odvlače pažnju sa realnih ekoloških problema. Umesto da se fokusiramo na rešavanje ključnih ekoloških izazova, ovakvi sukobi samo doprinose daljem političkom zaoštravanju.
Društvo treba da teži ka inkluzivnom pristupu u rešavanju ekoloških pitanja, gde su svi akteri uključeni u donošenje odluka i sprovodjenje mera zaštite životne sredine. Politizacija ekologije samo vodi do gubitka poverenja građana u političke lidere i institucije.
Opozicija u Srbiji treba da preispita svoje metode i strategije delovanja, te da se fokusira na konstruktivne predloge i rešenja za unapređenje ekološke situacije u zemlji. Nasilje i političke manipulacije nisu put ka demokratskim promenama, već samo doprinose daljoj polarizaciji i nestabilnosti.
Kroz dijalog i saradnju, Srbija može napredovati u rešavanju ekoloških problema i unapređenju kvaliteta života građana. Važno je da se svi akteri uključe u ovaj proces i da zajedno rade na ostvarenju ciljeva održivog razvoja.
U konačnici, važno je da političari i aktivisti prepoznaju značaj saradnje i dijaloga u rešavanju ekoloških izazova. Samo zajedničkim naporima možemo ostvariti pozitivne promene i stvoriti zdravu životnu sredinu za buduće generacije.
