Srbija šalje pismo svim zemljama članicama EU i SB UN-a, uključujući Kinu i Rusiju, u kojem će izložiti akte kršenja međunarodnih pravnih normi. Takođe, Misija Srbije u Njujorku će pokrenuti proceduru za zakazivanje hitne sednice SB UN-a o Kosovu i Metohiji.

Predsedavajući SB UN-a u februaru je Gvajana, koja je priznala Kosovo kao nezavisnu državu, međutim, to neće biti presudno za odluku o održavanju hitne sednice. Srbiji je potrebna većina od devet članica da bi se sednica održala.

Nekoliko članica SB UN-a ne priznaje nezavisnost Kosova, što bi moglo da utiče na odluku o održavanju sednice. Ipak, diplomata Zoran Milivojević smatra da su šanse 50-50 odsto za održavanje hitne sednice SB UN-a.

Deset članica SB UN-a priznaju nezavisnost Kosova, dok pet članica to ne priznaje, uključujući Kinu, Rusiju, Alžir, Ekvador i Mozambik.

Milivojević smatra da je zahtev Srbije za hitnu sednicu SB UN-a opravdan, s obzirom na ugroženu bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i prisustvo SB UN-a na terenu kroz mandat UNMIK-a i KFOR-a.

Vladislav Jovanović također podržava ideju o održavanju sednice SB UN-a, koja bi ponovo stavi pitanje Kosova u centar pažnje Ujedinjenih nacija i razmotrila ga iz ugla rezolucije 1244. On veruje da Srbija treba da se izbori za podršku većine nestalnih članica SB UN.

Međutim, postoji zabrinutost da održavanje sednice SB UN-a može izazvati nestabilnost i eskalirati tenzije na Kosovu i Metohiji. Takođe, Zapad može imati privatne interese u rešavanju kosovskog pitanja i pokušati da spreči globalno razmatranje ove teme.

Ukidanje dinara kao zakonsko sredstvo plaćanja na Kosovu izazvalo je reakciju Zapada, te bi održavanje sednice SB UN-a moglo biti prilika za Zapad da izvrši dodatni pritisak na Prištinu.

Očekuje se da će odluka o održavanju hitne sednice SB UN-a biti doneta u narednih deset dana, a Srbija će se truditi da osigura podršku većine članica za ovu inicijativu.