Dragan Vlahović, poznat kao omiljeni čuvar u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, danas bi napunio 55 godina. Nažalost, njegov život je tragično prekinut 3. maja 2023. godine kada ga je u školi ubio dečak Kosta, započevši masakr koji je potresao celu Srbiju. Ova tragedija nije samo izgubila Dragana, već je ostavila duboke rane na njegovim bližnjima, porodici i zajednici.
Njegove sestre i roditelji se suočavaju sa tugom koja ne prestaje, živeći sa bolom zbog gubitka brata i sina, čoveka velike duše koji je brinuo o svima. Dragan je bio više od čuvara; bio je oslonac i podrška ne samo učenicima, već i učiteljima i roditeljima. Njegova prisutnost u školi je donosila sigurnost i smirenost, a njegovo odsustvo ostavlja prazninu koja se teško može popuniti.
U emotivnoj poruci na društvenim mrežama, njegova sestra Slavica Nešović izrazila je duboku tugu zbog gubitka. Napisala je: „Vreme neumitno prolazi… Vreme ne leči… Rane su duboke. Ne zaceljuju.“ Ove reči svedoče o teškoj stvarnosti sa kojom se suočavaju porodice žrtava. Slavica je podelila svoja osećanja i uspomene, govoreći o tome koliko joj nedostaje brat i kako se suočava s bolom koji nikada neće nestati.
Ona se seća trenutaka koje su delili, kao i onih budućih rođendana koje neće moći da proslave zajedno. „Misao da ni ove godine nećemo moći da te zagrlimo produbljuje bol i tugu,“ napisala je. Ova rečenica oslikava duboku emocionalnu bol koja prati gubitak voljene osobe. Slavica se osvrće na lepe uspomene, ali i na teške trenutke u kojima se suočava s realnošću da više nema Dragana da je podrži.
Njena reči govore o potrebi da se sačuva sećanje na Dragana, da se njegova duša i dalje oseća među njima, iako fizički nije prisutan. „Kako se utešiti u ovim danima kad sećanja naviru, kad uspomene izviru?“ pita se. To je pitanje koje mnogi postavljaju nakon gubitka voljenih. U takvim trenucima, suze i tihi vrisak često ne pomažu, a tuga postaje teret koji se nosi svakodnevno.
U društvu koje se suočava s nasiljem i tragedijama, priča o Draganovom životu i smrti poziva na razmišljanje o važnosti zajednice, podrške i ljubavi. Njegov gubitak nije samo tragedija za porodicu, već i za čitavu zajednicu koja je izgubila osobu koja je bila simbol sigurnosti i brige. Dragan je bio primer kako jedna osoba može uticati na mnoge, a njegove vrednosti i ljubav prema drugima će živeti kroz sećanja onih koji su ga poznavali.
Na kraju, Slavica završava svoju poruku rečima: „Ti si ponos naš, u našim ranjenim srcima zauvek. Volimo te Miki, dušo naša divna, zauvek.“ Ova izjava simbolizuje trajnu ljubav i poštovanje koje će njegova porodica uvek gajiti prema njemu, bez obzira na to što ga više nema među njima.
Njegova sudbina nas podseća na to koliko je važno brinuti se jedni o drugima i graditi zajednice u kojima su svi sigurni i zaštićeni. Dragan će zauvek ostati u srcima onih koji su ga voleli, a njegova priča će poslužiti kao podsticaj za promene koje su toliko potrebne u našim društvima.
