Danas je u U VIŠEM sudu u Beogradu nastavljeno suđenje Milošu Đukiću, instruktoru jahanja, optuženom za više silovanja i polna uznemiravanja polaznica škole jahanja, od kojih su neke u trenutku zlostavljanja bile maloletne. Svedokinja A. A. D. je dala svedočenje date u istrazi, u kojem je detaljno opisala kako ju je instruktor jahanja tri puta polno uznemiravao. Nažalost, od onoga što je bio njen dečji san, užitak i što ju je činilo srećnom, Đukić je napravio nešto vulgarno.

A. A. D. je ispričala da je Đukić počeo da joj upućuje neprimerene seksualne komentare i da nije znala kako na njih da reaguje. U julu 2021. godine, instruktor ju je pozvao u sobu koju je koristio klub, rekavši da je zadovoljan njenim treningom, ali je dodao i da mora da prizna da ga njeno jahanje loži i da ne može da se kontroliše. Paralizovala se kada je rekao da ne želi da pričaju o jahanju nego o „onim stvarima“ i izletela iz sobe. Nakon samo nekoliko meseci, usledio je novi šok. Bila je sama sa Đukićem u klubu, ali kada je osetila da joj stavlja ruku na donji deo stomaka i da je ljubi u predelu grudi, zaplakala je i osetila gađenje prema instruktoru i prema sebi, jer je mislila da je „nešto do nje“. U oktobru je usledio još jedan „napad“, kada je pokušao da je poljubi, ali ona nije mogla da se oslobodi. Nakon iskaza, A. A. D. je odgovarala na pitanja branioca optuženog, ističući da o nemilim događajima nije pričala nikome dok nije saznala za instruktorovu najmlađu žrtvu.

Đukić, koji je i juče u sud doveden u invalidskim kolicima, sudija je pitao da li ima pitanja za svedoka. Odgovorio je negativno, uz opasku da zato ima komentara „koliko hoćete“, ali onda bi suđenje trajalo nekoliko sati. Kada su se devojke poverile suvlasnici kluba Marini Gunjači, Đukić je izbačen je iz škole. Nakon toga, Marina je zvala i druge devojke koje su zbog njega napustile klub. Tada su međusobno podelile svoje priče i bilo im je lakše jer su jedna drugoj bile oslonac.

Ovo je samo jedan u nizu slučajeva seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja, koji su postali učestali u sportskim krugovima. Umešane strane u takve incidente često su sportski treneri, instruktori, ili drugi autoriteti unutar sportskih organizacija. Ovaj slučaj dodatno naglašava značaj osnaživanja žena i devojaka u sportu, kao i ozbiljnost i nužnost borbe protiv seksualnog nasilja i uznemiravanja. Institucije sistema moraju pravilno pristupiti ovim slučajevima, pružiti podršku žrtvama i osigurati da počinioci budu adekvatno kažnjeni.

Svedočenje A. A. D. je hrabar i važan korak u pravcu osnaživanja žena i devojaka da progovore o seksualnom nasilju i zlostavljanju. Ono također ističe hitnost potrebe za izgradnjom sigurnih i inkluzivnih okruženja u sportu, u kojima se svi pripadnici mogu osjećati slobodno, zaštićeno i poštovano. Još jednom je naglašena važnost obuke i podizanja svijesti među sportskim radnicima o pravima i sigurnosti sportaša, te zalaganje za etičko, pošteno i odgovorno ponašanje u svim sportskim kontekstima.

Na kraju, važno je podržati i ohrabriti sve one koji su preživjeli seksualno uznemiravanje i zlostavljanje da progovore o svojim iskustvima, potraže pomoć i podršku, te se bore za pravdu. Samo zajedničkim naporima i neprestanom borbom protiv seksualnog nasilja možemo stvoriti sigurnija i pravednija društva za sve.