U Beogradu je registrovan još jedan slučaj malih boginja, što je ukupno treći slučaj ove bolesti u glavnom gradu Srbije. Potvrđeno je da je novi slučaj zaraženog dečaka (8) koji pohađa drugi razred osnovne škole, a do sada nije primio nijednu vakcinu. Trenutno se proverava vakcinalni status osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženim dečakom.

Podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje ukazuju da dečak nije primio nijednu vakcinu i da je išao u privatni vrtić. Postojala je i sumnja kod još jednog pacijenta, ali je sa Torlaka potvrđeno da nisu u pitanju male boginje. Mala boginja potvrđena je samo kod dečaka rođenog 2015. godine.

Ovo nije prvi slučaj malih boginja u Beogradu, prethodno su potvrđeni slučajevi kod dečaka (15) i njegove majke, koja je prema dostupnim informacijama, zaražena stigla iz inostranstva. Oboje su takođe bili nevakcinisani, iz medicinskih razloga, a dečak je smešten na Infektivnoj klinici u Beogradu zbog upale pluća. Stručnjaci upozoravaju da zbog smanjenog obima vakcinacije, može doći do pojave epidemije ove bolesti.

Vakcina MMR koja se daje oko godinu dana deteta i pred polazak u školu, štiti od tri vrste zaraznih bolesti: malih boginja, zauški, rubeola. Kolektivni imunitet se obezbeđuje ako je vakcinisano 95 odsto mališana, dok je trenutni status alarmantan jer je ispod 80 odsto procenjuje se.

Ovo je zabrinjavajuće jer malih boginja pre samo nekoliko decenija gotovo da nije ni bilo zahvaljujući visokoj stopi vakcinacije, a u poslednjih nekoliko godina primećen je trend opadanja procenta vakcinisane dece, što stvara povoljne uslove za pojavu epidemije.

S obzirom na to da je mala boginja visoko zarazna bolest, vakcinacija je ključna mera za sprečavanje njene pojave. Vakcina MMR, koja se primenjuje protiv malih boginja, zauški i rubeola, pokazala je visoku efikasnost i bezbednost, ali je neophodno da što veći broj populacije bude vakcinisan kako bi se stvorio kolektivni imunitet.

Zato je važno da roditelji budu informisani o značaju vakcinacije i da se pridržavaju preporuka stručnjaka za imunizaciju. Takođe, potrebno je i raditi na edukaciji i podizanju svesti o važnosti vakcinacije kako bi se sprečilo dalje opadanje procenta vakcinisane dece.

Posebno je bitno da se vakcinišu deca koja pohađaju javne ustanove, kao što su vrtići i škole, jer je to jedan od načina da se zaštiti cela zajednica od pojave epidemije. Takođe, važno je pratiti vakcinalni status dece i upozoravati roditelje na neophodnost vakcinacije kako bi se stvorio kolektivni imunitet.

Uzimajući u obzir aktuelnu situaciju sa smanjenim obimom vakcinacije, važno je preduzeti hitne mere kako bi se sprečila moguća epidemija malih boginja. Potrebno je raditi na podizanju svesti o značaju vakcinacije, pravovremeno informisati roditelje o važnosti imunizacije i obezbediti pristup vakcinama za sve građane.

Takođe, neophodno je sprovesti efikasne mere nadzora i monitoringa vakcinacije kako bi se utvrdilo tačan procenat vakcinisane dece i preduzele konkretne akcije za povećanje ovog procenta. U protivnom, postoji realna opasnost od pojave epidemije ove opasne zarazne bolesti koja može imati ozbiljne posledice po zdravlje celokupne populacije.

U skladu sa tim, važno je da se cela zajednica, uključujući roditelje, stručnjake za javno zdravlje, obrazovne ustanove i druge društvene institucije, angažuje u zajedničkom naporu kako bi se sprečila pojava epidemije malih boginja i obezbedila zaštita za sve građane. Samo uz zajednički angažman možemo sačuvati zdravlje i bezbednost celokupne zajednice.