Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je nedavno potvrdio slučaj malih boginja kod 15-godišnjeg dečaka iz Beograda koji nije bio vakcinisan. Dečak je hospitalizovan zbog zapaljenja pluća na Klinici za infektivne i tropske bolesti. Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljnu zabrinutost s obzirom na to da je stopa vakcinacije MMR vakcinama (za morbile, zaušnjake i rubelu) u Srbiji na najnižem nivou u poslednjih 20 godina.
Potvrda o slučaju malih boginja dobijena je na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. U cilju prevencije širenja bolesti, Institut je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja preduzeo niz mera, uključujući pooštreni nadzor nad malim boginjama. Ove mere obuhvataju prijavu sumnje na oboljenje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju obolelih, zdravstveni i epidemiološki nadzor, kao i vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica.
Tokom 2020. i 2021. godine, Srbija je beležila najniže stope vakcinacije MMR vakcinom u poslednjih dvadeset godina. Ova situacija je dodatno pogoršana tokom najveće epidemije malih boginja koja se dogodila od 2017. do 2018. godine, kada je registrovano oko 5.800 obolelih. Od tog broja, 93% obolelih bilo je nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Ova epidemija je dovela do hospitalizacije jedne trećine obolelih zbog teške kliničke slike praćene komplikacijama, a zabeleženo je i 15 smrtnih ishoda, uključujući četvoro dece mlađe od pet godina.
U 2023. godini, Srbija je registrovala 50 slučajeva morbila, pri čemu je čak 94% obolelih bilo nevakcinisano. Ovi podaci jasno ukazuju na potrebu za hitnom akcijom u cilju povećanja obuhvata vakcinacije među decom i mladima. U slučaju pojave simptoma kao što su temperatura veća od 38,5 stepeni, osip, curenje iz nosa ili crvenilo očiju, preporučuje se da se odmah javi izabranom lekaru u domu zdravlja.
Da bi se sprečilo dalje širenje malih boginja, neophodna je hitna revizija vakcinalne kartoteke od strane pedijatara u domovima zdravlja. Potrebno je evidentirati nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu prema uzrastu, kao i sprovesti njihovu vakcinaciju u skladu sa Kalendarom imunizacije.
Male boginje su akutno, virusno i veoma zarazno oboljenje koje može imati teške posledice, uključujući brojne komplikacije kao što su upala pluća, encefalitis i druge ozbiljne infekcije. U prošlosti, male boginje su bile veoma česta bolest među decom, a često su ostavljale trajne posledice na zdravlje obolelih. Uvođenjem vakcinacije, učestalost obolevanja značajno je smanjena, ali trenutni trendovi u vakcinaciji pokazuju zabrinjavajući pad obuhvata, što dovodi do ponovnog pojavljivanja bolesti.
S obzirom na sve navedeno, važno je da se javnost informiše o značaju vakcinacije i da se podstakne roditelje da vakcinišu svoju decu. Vakcinacija nije samo individualna zaštita, već i kolektivna odgovornost koja pomaže u očuvanju javnog zdravlja. Uloga zdravstvenih radnika, kao i institucija poput Instituta „Batut“, je ključna u edukaciji i podsticanju vakcinacije, kako bi se sprečilo dalje širenje malih boginja i očuvalo zdravlje čitave populacije.
