Cene nekretnina u Evropi pale su prošle godine, prvi put u poslednjoj deceniji. Prema podacima Eurostata, vrednost stambenih kvadrata oslabila je za 0,3 odsto u Evropskoj uniji, i za 1,1 odsto u evrozoni. Iako su cene nekretnina u inostranstvu povoljnije nego u Srbiji, tržište cena i dalje nije povoljno za građane. Najveći pad cena kuća registrovan je u Luksemburgu, Nemačkoj i Finskoj, dok su najveći rast zabeležile Poljska, Bugarska i Hrvatska. Stabilne cene su zabeležene u Italiji. U Srbiji, tržište nepokretnosti je u fazi stabilizacije nakon istorijskog rasta, ali se cene i dalje mogu okarakterisati kao visoke.

Grad Beograd vodeći je po cenama, sa prosečnom vrednošću kvadrata od 3.465 evra u centru grada. U Novom Sadu je cena 2.644 evra, a u Nišu 1.753 evra. Poslednjih godina u Srbiji je primećena ekspanzija gradnje modernih stambeno-poslovnih objekata, što je promenilo navike i potrebe kupaca. Potražnja je izražena za gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša, Subotice i Kragujevca, kao i za nepokretnostima na planinama poput Zlatibora, Kopaonika i Kosmaja.

Nerealna očekivanja su prisutna na tržištu, jer nije realno očekivati istu cenu za stan u starogradnji na periferiji kao za stan u novogradnji u centru grada. Razliku u cenama čine lokacija, kvalitet gradnje i opremljenost, kao i imovinska dokumentacija. Visoke cene, priuštivost stambenih kredita i usporena gradnja uticaće na potražnju u budućnosti. Trend pada prometa može uticati na cene nekretnina, ali se očekuje da bi mogući pad referentnih kamatnih stopa i prisustvo kreditnih kupaca mogli vratiti aktivnost na tržište.

U zaključku, cene nekretnina u Evropi su pale prošle godine, ali se i dalje mogu okarakterisati kao visoke u Srbiji. Stabilizacija tržišta je primećena, ali sa nepovoljnim uslovima za kupovinu. Nadam se da će ovaj tekst biti koristan za vas, i da ćete bolje razumeti trenutnu situaciju na tržištu nekretnina u Srbiji.