Administracija Donalda Trampa pripremila je ambiciozan predlog za reviziju strukture raspodele inostrane pomoći Sjedinjenih Država, koji bi mogao značajno promeniti način na koji se sredstva dodeljuju širom sveta. Prema informacijama koje je prenela agencija Reuters, fokus ovog predloga je isključivanje određenih oblasti koje ne odgovaraju geopolitičkim interesima SAD.
Dokument koji je sastavio novo rukovodstvo Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) ističe da je trenutna struktura američke inostrane pomoći preširoka i finansijski neodrživa. U okviru predloga, planira se eliminacija skoro dve desetine biroa unutar USAID-a, kao i preimenovanje agencije u Američku agenciju za međunarodnu humanitarnu pomoć. Ova transformacija naglašava preusmeravanje fokusa agencije prema humanitarnoj pomoći, odgovoru na katastrofe, globalnom zdravlju i bezbednosti hrane.
U skladu s ovim predlogom, svi programi koji se bave politikom, kao što su promocija demokratije, verske slobode i osnaživanje žena, prešli bi pod direktnu kontrolu Stejt departmenta. Ova promena označila bi značajan pomak u načinu na koji SAD planiraju da upravljaju svojim međunarodnim angažmanom, sa naglaskom na humanitarne aspekte, dok bi politički programi postali deo diplomatije.
Nakon što se dokument završi, biće poslat američkom državnom sekretaru Marku Rubiju na razmatranje, iako nije jasno kada će i u kom obliku biti usvojen. Ovaj predlog dolazi nakon što je Rubio najavio smanjenje budžeta USAID-a za čak 83%, nakon šestonedeljne revizije koja je otkrila da su sredstva koja su potrošena na oko 5.200 ugovora često bila u suprotnosti sa interesima Sjedinjenih Država.
Rubio je naglasio da je cilj smanjenje broja programa na oko 1.000, koji bi ostali pod upravom Stejt departmenta, što bi omogućilo efikasnije upravljanje resursima. Takođe je istakao zahvalnost Odeljenju za vladinu efikasnost koje je radilo na postizanju ovih reformi, koje su odavno bile potrebne.
Donald Tramp je u više navrata govorio o problemima unutar USAID-a, tvrdeći da je korupcija dostigla „nečuvene nivoe“ i naglašavajući da je neophodno delovati kako bi se ta situacija ispravila. On je sugerisao da razmatra mogućnost pokretanja tužbi protiv nekih zaposlenih unutar agencije, kao i primalaca grantova, zbog navoda o zloupotrebi sredstava.
Ove promene u strukturi i načinu rada USAID-a mogle bi imati dalekosežne posledice na međunarodne odnose SAD-a i način na koji se pruža pomoć zemljama u razvoju. Promena fokusa sa političkih na humanitarne aspekte može dovesti do smanjenja uticaja SAD-a u nekim regionskim pitanjima koja se tiču demokratizacije i ljudskih prava.
Pitanje je kako će međunarodna zajednica reagovati na ove promene i da li će one uticati na odnose SAD-a sa zemljama koje su tradicionalno primale pomoć. Mnogi su zabrinuti da bi smanjenje političkog angažovanja moglo oslabiti napore u promovisanju demokratije i ljudskih prava, što su često bili ključni principi američke spoljnotrgovinske politike.
U svetlu ovih predloga i najava, međunarodni posmatrači će pomno pratiti razvoj situacije i razmatrati kako bi ove promene mogle uticati na globalnu dinamiku i ulogu Sjedinjenih Država na međunarodnoj sceni. Trampova administracija se očigledno okreće više pragmatičnom i usredotočenom pristupu, ali ostaje da se vidi kako će ovo uticati na dugoročne ciljeve SAD-a u oblasti međunarodne pomoći i saradnje.
