„Sopstvenu adaptaciju klasičnog dela Edmona Rostana, „Sirano de Beržerak“, reditelj Gorčin Stojanović nazvao je samo „Sirano“, fokusirajući se na simboliku koja prati romantičnog junaka Sirana, sklonog dvobojima, pesništvu i iskrenosti. Glavni lik Sirano je nesiguran zbog svog izraženog nosa i ne uspeva da osvoji svoju ljubav Roksanu, pa umesto toga piše pisma upućena njenom mladom kavaleru. Predstava se bavi temama ljubavi i časti, relativizujući originalni tekst Rostana i premeštanjem scena radi novog tumačenja izbora Sirana. Lik Rokasne tumače dve glumice, a plemića De Giša igra Anita Mančić. Predstava je impresivno igrana, ali nedovoljno tumačena s obzirom na stihove, zahtevajući jasno dramsko tumačenje. Glumac Dragan Mićanović kao Sirano je upečatljiv i ubedljiv, sa sposobnošću transformacije emocija i gestova. Anita Mančić je briljirala u muškoj ulozi, sa mnogo obrta i izlazaka iz Rostanove estetike. Predstava je trajala predugo zbog multiplikovanja likova i ideja, gubeći se u obilju teksta i zahvata. Gorčin Stojanović je podario svom teatru predstavu koja zahteva više gledanja da bi se razumela i doživela kaleidoskop novih rešenja, ideja i metafora. Prosečan pozorišni gledalac možda nije spreman za toliko slojevite elemente.“