Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić najavio je da će Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu biti raspravljen na dnevnom redu parlamenta krajem juna. Informacije su nezvanične, ali prema saznanjima podgoričkih Vijesti, Mandić je to saopštio na današnjoj sednici kolegijuma.
Planirana je nova sednica kolegijuma za sutra, kako bi se razgovaralo o zakonima potrebnim za dobijanje Izveštaja o proceni ispunjenosti merila za poglavlja 23 i 24 (IBAR).
Grupa poslanika vlasti je 17. maja predala Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu u skupštinsku proceduru. Ovo se dogodilo nekoliko sati nakon sastanka šefova poslaničkih klubova u zgradi parlamenta. Tokom sastanka nije postignut dogovor oko predloga lidera Demokratske narodne partije Milana Kneževića da se tekst rezolucije odmah uvede u parlamentarnu proceduru. Umesto toga, premijer Milojko Spajić i šef Skupštine Andrija Mandić trebali su se dogovoriti o tom pitanju. Ipak, predlog je podnet.
Ova vest je zanimljiva jer rezolucija o genocidu u Jasenovcu izaziva kontroverze i podeljenost u društvu. Jasenovac je bio koncentracioni logor u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, gde su hiljade ljudi ubijene, uglavnom Srbi, Jevreji i Romi. Ova rezolucija ima za cilj priznanje zločina u tom logoru kao genocida.
U Crnoj Gori, pitanje genocida u Jasenovcu je osetljivo, jer postoji različito tumačenje istorijskih događaja iz tog perioda. Ovo je posebno važno u kontekstu odnosa između Crne Gore i Hrvatske, kao i unutar same crnogorske političke scene.
Rezolucija o genocidu u Jasenovcu je važan korak ka suočavanju sa prošlošću i priznavanju zločina koji su se desili tokom Drugog svetskog rata. Ovo je deo šireg procesa pomirenja i izgradnje mira u regionu, jer se preispituje istorijska istina i traži pravda za žrtve.
Skupština Crne Gore će imati važnu ulogu u donošenju ove rezolucije i treba da vodi otvorenu i transparentnu raspravu o ovom pitanju. Očekuje se da će se javnost uključiti u ovu debatu i izraziti svoje stavove o genocidu u Jasenovcu.
Ovo pitanje nije samo istorijsko, već ima i političke i društvene implikacije. Različiti politički subjekti će imati različite stavove o genocidu u Jasenovcu, a javnost će pratiti ove rasprave sa pažnjom.
Suočavanje sa prošlošću i priznavanje zločina je važno za izgradnju demokratske i tolerantne društva. Rezolucija o genocidu u Jasenovcu može biti korak ka toj cilju, jer podstiče dijalog i otvara prostor za različite perspektive.
Nadamo se da će Skupština Crne Gore usvojiti ovu rezoluciju i poslati snažnu poruku o žrtvama genocida u Jasenovcu. Ovo je važan korak ka pomirenju i izgradnji mira u regionu, jer se preispituje istorijska istina i traži pravda za žrtve.
Genocid u Jasenovcu je jedan od najmračnijih stranica istorije Balkana i sećanje na te događaje treba da bude deo kolektivne memorije. Prihvatanje i priznavanje zločina iz prošlosti je važno za izgradnju bolje budućnosti, bez mržnje i nasilja.
Nadamo se da će rasprava o ovoj rezoluciji biti konstruktivna i da će doprineti procesu suočavanja sa prošlošću i pomirenju u regionu. Genocid u Jasenovcu ne sme biti zaboravljen, već se mora sećati kako bi se izvukle pouke i osiguralo da se takvi zločini nikada više ne ponove.
