U Belorusiji su jutros u 8.00 časova po lokalnom vremenu otvorena biračka mesta za predsedničke izbore, na kojima se kandidovao i aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko. Ovi izbori su od posebnog značaja s obzirom na političku situaciju u zemlji i dugogodišnje vođenje vlasti pod Lukašenkom.
Glasačka mesta će biti otvorena do 20 sati, a rezultate izbora utvrdiće Centralna izborna komisija (CIK) najkasnije do 5. februara. Ovi izbori dolaze u trenutku kada je Belorusija pod velikim pritiskom međunarodne zajednice zbog optužbi za kršenje ljudskih prava i represije prema opoziciji.
Pored Lukašenka, CIK je registrovao još četiri predsednička kandidata. To su Aleksandar Hižnjak, predsednik Republikanske partije rada i pravde, Aleg Gajdukevič, predsednik Liberalno-demokratske partije Belorusije, preduzetnica Ana Kanapatska, i Sergej Sirankov, prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Belorusije. Ovi kandidati predstavljaju različite političke opcije, ali se postavlja pitanje koliko su u stanju da se suprotstave dugogodišnjem režimu Lukašenka.
Za ove izbore akreditovano je 456 međunarodnih posmatrača iz 49 zemalja. Tu se nalaze posmatrači iz 15 evropskih zemalja, kao i iz zemalja Afrike, Azije, Latinske Amerike i Zajednice nezavisnih država (ZND). Međutim, prisustvo međunarodnih posmatrača ne garantuje da će izbori biti transparentni i fer, posebno s obzirom na prethodne izbore u Belorusiji koji su bili obeleženi brojnim nepravilnostima.
U nedavnom izvještaju Evropskog parlamenta, poslanici su pozvali zemlje Evropske unije da ne priznaju rezultate ovih izbora. Takođe su pozvali na proširenje sankcija prema Minsku, naglašavajući potrebu za poštovanjem ljudskih prava i demokratskih vrednosti. Evropski parlament je izrazio svoju podršku beloruskom narodu u njegovoj borbi za demokratiju i ljudska prava, pozivajući na „održavanje slobodnih i fer izbora u Belorusiji“.
Ove izjave iz Evropskog parlamenta dolaze nakon višegodišnjih protesta u Belorusiji, koji su započeli nakon kontroverznih izbora 2020. godine. Tada su se desili masovni protesti protiv Lukašenka, koji je na vlasti više od 26 godina. Protesti su bili brutalno suzbijeni, a mnogi opozicioni lideri su uhapšeni ili su morali da napuste zemlju.
Lukašenko se suočava sa sve većim izazovima, ne samo zbog unutrašnjih pritisaka, već i zbog međunarodne izolacije. Njegova vlast je doživela ozbiljan udarac zbog rata u Ukrajini i povezanih sankcija koje su uvedene Belorusiji zbog podrške Rusiji. Pitanje sigurnosti i stabilnosti u regionu postalo je ključno, a svaka promjena u Belorusiji može imati dalekosežne posledice za susedne zemlje.
U ovom trenutku, Belorusija se nalazi na raskršću, a ishod ovih izbora može oblikovati njen budući put. Opozicija se nada da će uspeti da mobilizuje građane i izazove Lukašenka, dok režim nastavlja da sprovodi represivne mere protiv bilo kakvog oblika neslaganja. Međutim, mnogi analitičari smatraju da je verovatnoća da će Lukašenko izgubiti vlast na ovim izborima veoma mala, s obzirom na njegovu kontrolu nad državnim institucijama i medijima.
U svakom slučaju, izbori u Belorusiji će privući pažnju međunarodne zajednice i predstavljaju ključni trenutak za budućnost zemlje. Dok se glasači pripremaju da izraze svoje stavove, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve posledice će imati na belorusko društvo i politiku.
