Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev nedavno je optužio Jermeniju da predstavlja „fašističku“ pretnju koja treba biti uništena. U intervjuu za azerbejdžanski televizijski kanal, Alijev je izjavio da je Jermenija izvor pretnje za region i nazvao je „fašističkom državom“ koju su vodili nosioci fašističke ideologije. Prema njegovim rečima, fašizam mora biti iskorenjen.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan je odgovorio na ove optužbe izjavom da Jerevan ostaje posvećen mirnim pregovorima, ali je upozorio da bi Baku mogao pokušati stvoriti „legitimnost“ za eskalaciju u regionu. Pokušaji mirnih pregovora između Jermenije i Azerbejdžana su dosad bili spori, a formalni diplomatski odnosi ne postoje.
Granica od 1.000 kilometara između ove dve zemlje ostaje zatvorena i militarizovana. Azerbejdžan zahteva da Jermenija izmeni svoj ustav i ukloni tvrdnje o azerbejdžanskoj teritoriji pre nego što se potpiše sporazum. Jermenija, s druge strane, negira te tvrdnje i insistira da ne polaže pravo na azerbejdžansku teritoriju.
Ove izjave dodatno pogoršavaju već napete odnose između dva naroda koji su već decenijama u konfliktu, posebno zbog spora oko Nagorno-Karabaha, teritorije koju i Jermenija i Azerbejdžan smatraju svojom. Situacija između ove dve zemlje je veoma kompleksna i zahteva ozbiljne diplomatske napore kako bi se postiglo dugoročno rešenje.
Jermenija i Azerbejdžan imaju dugu istoriju sukoba, a Nagorno-Karabah je bio ključni izvor spora između ove dve zemlje. Ova teritorija je deo Azerbejdžana, ali većinski naseljena Jermenima koji su 1991. proglasili nezavisnost. Ovo je rezultiralo ratom između ove dve zemlje koji je trajao do 1994. godine, a Nagorno-Karabah je ostao pod kontrolom jermenskih snaga.
Međunarodna zajednica poziva na mirno rešenje ovog sukoba i poziva obe strane na suzdržanost. Različite međunarodne organizacije, poput UN-a i OEBS-a, aktivno se angažuju u pronalaženju mirnog rešenja ovog sukoba i podržavaju dijalog između Jermenije i Azerbejdžana.
Sukobi između ove dve zemlje mogu imati ozbiljne posledice po region i mogu dovesti do humanitarne krize. Civili su često žrtve ovih sukoba, a brojne porodice su raseljene. Stoga je važno da obe strane pronađu zajednički jezik i reše spor mirnim putem.
U ovom trenutku, situacija između Jermenije i Azerbejdžana ostaje napeta i zahteva hitno rešenje. Dijalog i pregovori su ključni za postizanje mirnog rešenja ovog sukoba i za izbegavanje daljih sukoba i eskalacija. Međunarodna zajednica treba da podrži napore za mirno rešenje i da posreduje u dijalogu između ove dve zemlje.
U zaključku, situacija između Jermenije i Azerbejdžana ostaje kompleksna i zahteva ozbiljne napore za postizanje mirnog rešenja. Dijalog i pregovori su ključni za prevazilaženje ovog sukoba i za sprečavanje daljih sukoba i eskalacija. Međunarodna zajednica treba da podrži napore za mirno rešenje i da posreduje u dijalogu između ove dve zemlje kako bi se postigao dugoročni mir i stabilnost u regionu.
