Predsednik Srbije Aleksandar Vučić večeras je uručio odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti Srbije. Orden prvog stepena su dobili predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić, igumanija Pećke patrijaršije Mati Haradinaj, akademici Bela Balint, Zoran L. Kovačević, Ninoslav Radovanović i Rajko Kuzmanović iz Republike Srpske. Pored njih, odlikovani su i Letopis matice Srpske, Institut Banja Koviljača, OŠ „Dragojlo Dudić“, Muzej grada Beograda, Politika, Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Radio Beograda i Košarkaški Savez Srbije. Sretenjski Orden drugog stepena su dobile Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja iz Beograda, Institut za nuklearnu nauke „Vinča“, Institut za mentalno zdravlje, Galerija Doma vojske Srbije, episkop niški Arsenije, Narodno pozorište Republike Srpske i Kliničko-bolnički centar Kosovska Mitrovica.
U okviru obeležavanja Dana državnosti i svečanosti dodele sretenjskih priznanja večeras je održan multimedijalni program „Oživljavanja“ zgrade Starog dvora kome je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vizuelnim performansom pod nazivom „Slava i trajanje“ putem 3D svetlosne animacije na fasadi zgrade Starog dvora oživljeni su motivi ustanka, ustava, i simboli državnosti.
Na zgradi Predsedništva je tokom 3D animacije bila prikazana i umetnička slika Prvog srpskog ustanka, a tokom koje su se čuli stihovi iz drame „Stanoje Glavaš“.
Slavljenje Dana državnosti Srbije je specifično i kroz istoriju je prošla kroz različite faze. Dana državnosti su se u prošlosti slavila dva dana jer su Srbija i Crna Gora bile poslednje balkanske države koje su se oslobodile od Turskog carstva i to su posle godina, a u nekim slučajevima i vekova ropstva političke elite uspele da iskoriste situaciju za ozvaničavanje suvereniteta Srbije. Pravoslavni praznici kao što su Đurđic i Mitrovdan su tada bili obavezni za slavlje Dana državnosti.
Bio je to jedan od simbola koji se koristi i danas, ali je ipak došlo do određenih izmena tokom istorije. Između dva svetska rata je došlo do zvaničnog obeležavanja Dana državnosti, a sa sticanjem samostalnosti, ova državna proslava je postala jedan od najvažnijih datuma u kalendarskom sistemu Republike Srbije. Tu su zastava sa grbom Srbije, crveno-plavo-belo ofarbana ulice i gradovi, hercegovačka pesma „Ostala je pesma moja“ kao i glumci i sportisti, a njihove slike su postale skoro neizostavni deo ovog dana. Pomalo skromno s obzirom na značaj slave i istorije, ali svakako dosta srdačno i emotivno je uvek obeležavan ovaj dan.
Samo postojanje Sretenjskog ustava je jedan od najvažnijih događaja u istoriji Srbije, kako prema mišljenju političara i istoričara tako i prema predstavnika svih slojeva društva. Istorijski razvoj ove ustavne oblasti je jako interesantan zanimljiv jer je Sretenje doživelo jako puno promena tokom vremena. Nacionalnost je bila proklamovana kao jedan od najvažnijih faktora u stvaranju i očuvanju samostalnosti zemlje. Pojedini političari i teoretičari su čak pravili bolje političke teorije za kritiku, prepravku i poboljšavanje tadašnjeg političkog sistema suverenih država. Slavlje ovih značajnih datuma jedno je od onih koji se obeležavaju kroz istoriju i kroz vreme obeležavanje ima svoje promene. Ovog puta se obeležavalo sa dodelom nagrada kulturnim i javnim ličnostima kako to i priliči jednom važnom datumu.
