Predsedniku Odbora za pomoć Kosovu i Metohiji, nevladine humanitarne organizacije iz Banjaluke, Miloradu Arlovu, je ponovo odbijen zahtev za slobodan ulazak i dvodnevnu posetu AP Kosovo i Metohija. Priština je odbila njegov zahtev i molbu, iako je Arlov planirao da prisustvuje Hramovnoj slavi Pećke patrijaršije Pokrov Presvete Bogorodice zajedno sa domaćinom slave, ministrom bezbednosti u Savetu ministara BiH, Nenadom Nešićem. Nešić je prihvatio domaćinstvo na predlog Arlova i Odbora za pomoć Kosovu i Metohiji iz Banjaluke. Međutim, ovo nije prvi put da mu je zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju. Arlov je već 15 puta odbijen od strane Prištine, od 26. juna 2020. godine, kada je prvi put zatražio dozvolu za posetu. Devet puta je vraćan sa administrativnog prelaza Jarinje, dok je 15 puta odbijan pismenim putem za versku i humanitarnu posetu KiM.
Ovo je samo jedan od primera ograničenja slobode kretanja i pristupa na Kosovu i Metohiji, što je problem koji se godinama ponavlja. Mnogi Srbi i nevladine organizacije suočavaju se sa sličnim problemima pri pokušaju da posete svoje svete i kulturne spomenike na Kosovu i Metohiji. Ova situacija ukazuje na nepravedne i diskriminatorne mere koje se primenjuju prema srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji, i kršenje osnovnih ljudskih prava.
Sloboda veroispovesti i pravo na verske obrede su osnovna prava garantovana međunarodnim dokumentima, kao što su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Evropska konvencija o ljudskim pravima. Međutim, brojna ograničenja i zabrane koje se primenjuju na Kosovu i Metohiji protivreše ovim dokumentima, te se postavlja pitanje poštovanja ljudskih prava i sloboda na tom prostoru.
Osim verskih prava, ograničenja se odnose i na slobodu kretanja i pristupa kulturnim i istorijskim spomenicima. Mnogi Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji suočavaju se sa problemima prilikom obilaska manastira, crkava i drugih važnih lokaliteta. Ograničenja i zabrane ulaska se postavljaju često bez valjanog razloga, što dodatno otežava već tešku situaciju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Rešavanje ovog problema zahteva aktivno delovanje međunarodne zajednice i institucija koje se bave zaštitom ljudskih prava. Potrebno je insistirati na poštovanju osnovnih prava i sloboda svih građana, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost. Takođe, neophodno je uspostaviti dijalog i saradnju između svih relevantnih aktera kako bi se pronašlo održivo rešenje koje će omogućiti slobodan pristup i kretanje na Kosovu i Metohiji.
Ukoliko se ovakva situacija nastavi, to će imati negativne posledice po stanovništvo na Kosovu i Metohiji, kao i po odnose između različitih etničkih grupa. Diskriminatorne mere i zabrane stvaraju atmosferu nepoverenja i neprijateljstva među zajednicama, te predstavljaju prepreku za izgradnju mirnog i prosperitetnog društva.
Očuvanje kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji je od velikog značaja za srpski narod i celokupnu region. Manastiri, crkve i spomenici predstavljaju deo bogate istorije i tradicije srpskog naroda, te su neophodni za očuvanje identiteta i kulture. Zbog toga je važno omogućiti slobodan pristup ovim lokalitetima svima koji žele da ih posete, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost.
Na kraju, potrebno je istaći da je rešavanje problema slobode kretanja i pristupa na Kosovu i Metohiji od ključnog značaja za izgradnju mira, stabilnosti i prosperiteta u regionu. Međunarodna zajednica i institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava treba da preduzmu konkretne korake kako bi se osiguralo poštovanje osnovnih prava i sloboda svih građana. Samo uz zajednički napor i saradnju svih aktera možemo stvoriti uslove za harmoničan suživot i prosperitet svih zajednica na Kosovu i Metohiji.
