Promocija knjige „Karota“ Darka Tuševljakovića održana je u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC. Autor je predstavio svoj novi roman, koji se može opisati kao višeslojna drama pojedinca i psihološki roman o ličnoj i kolektivnoj drami devedesetih godina na našem području. O ovom delu su govorile književnica Ljubica Arsić i književna kritičarka Isidora Đolović, koji su istakli važnost i dubinu Tuševljakovićevog dela.
Tuševljaković, dobitnik Andrićeve nagrade i Nagrade Evropske unije za književnost, opisuje „Karotu“ kao svoju najličniju knjigu do sada. Autor se osvrnuo na svoja sećanja iz detinjstva u Zadru, koje su oblikovale priču. On objašnjava da je želeo da istraži sećanja iz svog detinjstva, posebno ona koja su bila nasilno prekinuta, te da je to postalo inspiracija za njegov roman.
Knjiga se fokusira na mitsku sliku izgnanika koji se vraća u svoj grad kako bi pronašao istinu i pravdu. Junak Davor, nakon saobraćajne nesreće, odlučuje da se vrati u Zadar i istraži svoja sećanja, uz pomoć devojke Nine koja ga podstiče da ne odustane. Ljubica Arsić naglašava da je roman i priča o zakopanom blagu koje se odnosi na sećanja i put ka istini, postavljajući pitanje da li je to blago potrebno otkopati ili ga ostaviti kao tiha čežnja.
Isidora Đolović je istakla Tuševljakovićev poetični stil i lirski ton sećanja na Zadar, koji se tokom priče razvija u tamniju narativnu stranu, otkrivajući ratne traume i potisnute emocije. Autor se suočava sa teškim temama, poput nasilja i zla koje postoji u deci i odraslima. On istražuje kako deca usvajaju zlo iz sveta odraslih, ali i kako su odrasli često nesvesni onoga što se dešava oko njih.
Roman se bavi i problemom identiteta i sećanja, gde se likovi suočavaju sa vlastitom prošlošću. Davor i njegovi prijatelji se vraćaju u Zadar, gde pokušavaju da razjasne svoje sećanje na sukobe i traume iz prošlosti. Svaki lik ima svoju perspektivu na događaje, što dodatno komplikuje razumevanje istine.
Tuševljaković je rekao da je pisanje ovog romana za njega predstavljalo olakšanje, kao i psihoterapeutski proces. On smatra da pisci imaju privilegiju da od svojih nesreća stvaraju umetnost i da kroz književnost mogu istraživati svoja iskustva. Ljubica Arsić je dodala da je pisanje često način da se preoblikuje bol u nešto kreativno i značajno.
U knjizi „Karota“, autor se ne boji da prikaže zlo koje se može manifestovati i u deci, što je tema koja se često izbegava. On pokazuje da su deca u svojoj suprotnosti često svesna nasilja koje se dešava oko njih, ali i da je to zlo prisutno u odraslima koji ne znaju kako da se nose sa situacijom.
Isidora Đolović je na kraju naglasila važnost književnosti u procesu suočavanja sa prošlošću. Kroz priču likova, čitatelj može da razume složenost ljudskih emocija i realnosti koje su oblikovale njihove živote. Ovaj roman ne samo da prikazuje ličnu borbu, već i kolektivnu traumu društva, pozivajući čitaoca da razmisli o vlastitoj prošlosti i identitetu.
„Karota“ Darka Tuševljakovića je duboko emotivno delo koje istražuje teme sećanja, identiteta, zla i ljudske prirode, pozivajući čitatelje da se suoče sa vlastitim demonima kroz prizmu književnosti.
