Hrvatski naftovod Janaf je potpisao ugovor sa mađarskom MOL grupom o transportu 2,1 miliona tona nafte do decembra ove godine. Pored toga, sklopljen je i ugovor o skladištenju nafte na Terminalu Omišalj i Terminalu Sisak, koji će trajati do kraja 2027. godine. Ova informacija dolazi iz izvora „Nova ekonomija“.
Situacija sa snabdevanjem naftom u Srbiji postaje sve složenija, posebno u svetlu američkih sankcija prema naftnoj kompaniji NIS, koja je većim delom u vlasništvu ruskog „Gasproma“. U tom kontekstu, razmatraju se mogućnosti da Srbija nastavi snabdevanje naftom preko posrednika, što može biti od pomoći u premošćavanju trenutnih problema.
Jedna od opcija koja se razmatra jeste mogućnost da neka od inostranih naftnih kompanija, među kojima se nezvanično pominje i MOL, kupuje naftu na svetskom tržištu i preprodaje je NIS-u. Ovo bi moglo omogućiti Srbiji da i dalje dobija naftu koja dolazi preko Janafa iz Hrvatske, koja je članica Evropske unije. Na ovaj način, Srbija bi mogla privremeno rešiti problem snabdevanja naftom, koji je ključan za njen energetski sektor.
Janaf iz Hrvatske je takođe poslao zahtev američkoj administraciji za izuzećem od sankcija, ali još uvek nije dobio odgovor. Očekuje se zvanično saopštenje nakon razgovora koji su obavljeni. Srpske vlasti su zatražile odlaganje primene sankcija, a najavljene sankcije bi trebale da stupe na snagu 27. februara. U tom trenutku, banke su najavile da će prekinuti saradnju sa NIS-om, dok su neke već prekinule.
Direktor „Srbijagasa“, Dušan Bajatović, naglasio je da NIS može da nastavi poslovanje sa domaćim bankama, što može biti ključno za stabilnost energetskog sektora u Srbiji. On je takođe istakao da NIS snabdeva 80% tržišta u veleprodaji i 60% u maloprodaji, što ga čini bitnim akterom u očuvanju stabilnosti zemlje.
U januaru su Sjedinjene Američke Države proširile sankcije protiv Ruske Federacije, objavljujući spisak kompanija u većinskom ruskom vlasništvu koje će biti obuhvaćene novim zabranama. Na ovom spisku se nalazi i Naftna industrija Srbije, koja je označena kao „u riziku od sekundarnih sankcija“.
Ova situacija sa sankcijama i snabdevanjem naftom ima potencijal da ozbiljno utiče na ekonomsku stabilnost Srbije. U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se razvijati pregovori između Janafa, MOL-a i srpskih vlasti, kako bi se obezbedilo nesmetano snabdevanje naftom i očuvala energetska sigurnost zemlje.
S obzirom na sve ove izazove, Srbija se suočava sa potrebom da diversifikuje svoje energetske izvore i pronađe alternative koje će joj omogućiti da smanji zavisnost od ruskih izvora. U tom smislu, saradnja sa evropskim kompanijama poput MOL-a može predstavljati ključni korak ka stabilizaciji energetskog sektora.
Osim toga, srpske vlasti će morati da rade na jačanju domaće proizvodnje nafte i gasa, kao i na razvoju obnovljivih izvora energije, što bi moglo pomoći u smanjenju zavisnosti od uvoza i povećanju energetske nezavisnosti. U ovom trenutku, situacija ostaje neizvesna, a budućnost snabdevanja naftom u Srbiji zavisi od niza faktora, uključujući međunarodne političke odnose i promene na globalnom tržištu energenata.
