Premijera predstave „Eldorado“ Marijusa fon Majenburga, u režiji Veljka Mićunovića, zakazana je za ponedeljak, 24. marta, na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ova predstava predstavlja četvrti premijerni naslov u tekućoj sezoni i prvi deo savremenog nemačkog dramskog pisca postavljenog u JDP.
Reditelj Veljko Mićunović ističe da „Eldorado“ predstavlja iluziju sreće, bogatstva i megalomanije u svetu koji je duboko uronjen u konzumerizam. On opisuje ovaj društveni fenomen kroz mikro i makro kontekst, kao sliku „brušenog“ kapitalizma, gde se sve meri profitom, a prostori se mere izgrađenim kvadratima. U tom svetu, biznis ne može stati; on mora da ide napred, što implicira konstantnu težnju za profitom.
Pored šireg konteksta, predstava se fokusira na intimnu priču jedne porodice i ljudi oko njih, gde akteri prepoznaju sopstvenu krivicu i odgovornost. Mićunović naglašava da bi ova priča mogla da se dogodi u bilo kojem gradu, uznemirenom i punom žarišta, što dodatno ukazuje na univerzalnost tema koje se obrađuju.
Marijus fon Majenburg se smatra predstavnikom nemačkog odgovora na britansku dramaturgiju „in your face“. Dramaturg Slobodan Obradović objašnjava da Majenburg informacije o uzrocima pruža „na kašičicu“, dok su njegovih devetnaest prizora zapravo posledice koje zapljuskuju likove. Ovaj pristup daje predstavi neku vrstu odloženog dejstva.
U predstavi, Nataša Ninković igra Gretu, majku glavne junakinje, koja predstavlja kapitalistički svet. Ona je uspešna i beskrupulozna žena koja sve gleda kroz prizmu vlastitog interesa, bez filtera u komunikaciji s drugima. Ninković izražava da je tekst vrlo gust i da se dopada njenom glumačkom senzibilitetu.
Goran Šušljik naglašava da je tokom rada na predstavi doživeo inspirativno uzbuđenje, ali i strah i strepnju, koje može da se nazove distopijom. Ova mračna slutnja nadvijena je nad ljudima i kapitalom koji melje svet. Marta Bogosavljević, koja igra Manuelu, učenicu klavira, dodaje da je fascinantno raditi na tako provokativnom i aktuelnom tekstu, iako je napisan 2004. godine. Manuela donosi duh mladosti, snage i upornosti, što nije tipično za neka starija vremena.
Miodrag Dragičević u ovom komadu istražuje svet velikih mogula i biznismena i shvata da je to samo privid sreće. On opisuje svet zgrada i blokova koji se masovno grade, gde ljudi jedni drugima gledaju kroz prozore. Ove zgrade postaju „džinovi od cementa“ koji drže ceo sistem. Dragičević ističe da je tužno kada ljudi mere vrednost kroz novac i uticaj, što dovodi do gubitka ljudskosti. U predstavi će se prikazati kako ljudi sa velikim novčanim računima zapravo imaju „debelu nulu“ na duši, dok im život izmiče.
Autorski tim predstave čine Nikola Rakočević, Goran Šušljik, Nataša Ninković, Miodrag Dragičević, Ivana Vuković i Marta Bogosavljević. Tekst je prevela Jelena Kostić Tomović, dok adaptaciju potpisuju Slobodan Obradović i Veljko Mićunović. Kostimografija je delo Marije Marković Milojev, a za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović.
Ukratko, predstava „Eldorado“ istražuje duboke i kompleksne teme savremenog društva, kapitalizma i ljudskih odnosa, pružajući kritički osvrt na svet u kojem profit često postaje jedina mera uspeha. Kroz likove i njihove priče, publika će imati priliku da se suoči s pitanjima identiteta, moralnosti i istinske sreće u svetu koji se čini sve više odvojenim od ljudskih vrednosti.
