Radivoj Šajtinac, jedan od istaknutih srpskih književnika, preminuo je u 76. godini, što je potvrdilo Srpsko književno društvo (SKD). Njegova smrt predstavlja gubitak za srpsku književnu scenu, s obzirom na njegov značajan doprinos kulturi i književnosti.
Šajtinac je rođen 1949. godine u Zrenjaninu. Njegovo obrazovanje je bilo usmereno ka književnosti, a studirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom svoje karijere, bio je aktivan član različitih književnih udruženja, uključujući SKD, Društvo književnika Vojvodine i Srpski PEN. Osim toga, bio je osnivač i glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu „Ulaznica“, koji je uređivao više od dve decenije.
Kao pesnik, Šajtinac je objavio brojne zbirke pesama, od kojih su neke od najpoznatijih „Oružje ljudski ranjeno“ (1970), „Šumi se vraćaju pragovi“ (1974), „Darovno putovanje“ (1978), „Panglosov izveštaj“ (1982), „Suze u lunaparku“ (1987), „Očenaš na Tajms skveru“ (1991), „Olovni dolov“ (1995), i „Led i mleko“ (2003). Njegov opus obuhvata raznovrsne teme i stilove, a njegov doprinos srpskoj poeziji ostavio je dubok trag.
Šajtinac je bio poznat po svojoj sposobnosti da spoji lična osećanja i šire društvene teme u svojim delima. Njegove pesme često istražuju ljudsku prirodu, patnju, ljubav, ali i ironiju savremenog života. Njegov stil pisanja je bio karakterističan po kombinaciji lirskih i narativnih elemenata, čime je uspevao da stvori duboku emocionalnu povezanost sa čitaocima.
Za vreme svoje karijere, Šajtinac je bio angažovan ne samo kao pisac, već i kao urednik i organizator književnih događanja. Njegov časopis „Ulaznica“ postao je značajna platforma za promociju savremene književnosti i kulture, pružajući prostor novim i afirmisanim autorima. Njegova predanost književnosti i kulturi doprinela je razvoju i afirmaciji mnogih pisaca i umetnika.
Uprkos tome što je bio aktivan u različitim književnim udruženjima, Šajtinac nije izgubio svoj individualni glas kao pesnik. Njegova dela su često bila predmet analize i kritike, a mnogi su ih smatrali inovativnim i značajnim doprinosom savremenoj poeziji. Njegova sposobnost da se suoči s teškim temama, dok istovremeno održava umetničku integritet, čini ga jednim od najvažnijih autora svog vremena.
Šajtinac je takođe bio poznat po svom angažmanu u društvenim pitanjima. Njegova dela često su se bavila problemima savremenog društva, uključujući pitanja identiteta, migracija, i ljudskih prava. Njegova sposobnost da poveže lične i kolektivne sudbine u svoje pisanje doprinela je njegovoj popularnosti i uticaju.
U svetlu njegovog odlaska, mnogi kolege i čitaoci izražavaju tugu i zahvalnost za sve što je učinio za srpsku književnost. Njegova dela će i dalje živeti, inspirišući nove generacije pisaca i čitalaca. Njegov doprinos kulturi će se pamtiti i u budućnosti, a nasleđe koje je ostavio iza sebe biće osnova za dalji razvoj srpske književne scene.
Smrt Radivoja Šajtinaca je gubitak ne samo za njegovu porodicu i prijatelje, već i za sve ljubitelje književnosti. Njegove reči, misli i osećanja će ostati zabeleženi u srpskom književnom kanonu, kao podsećanje na njegovu strast prema pisanju i posvećenost umetnosti. U njegovoj poeziji, svi možemo pronaći delove sebe, a njegovo nasleđe će živeti kroz dela koja je ostavio za sobom.
