Ruski sahovski velemajstor Boris Spaski, jedan od najpoznatijih šahista u istoriji, preminuo je u 89. godini života. Ovu tužnu vest potvrdio je predsednik Ruske šahovske federacije, Andrej Filatov, za agenciju TASS. Spaski je ostavio neizbrisiv trag u svetu šaha, kako svojim veštinama, tako i svojim jedinstvenim duhom.
Rođen 1937. godine u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu, Spaski je počeo da se bavi šahom veoma rano. Njegov talenat brzo je prepoznat, te je postao šahovski velemajstor sa samo 23 godine. Tokom svoje karijere, Spaski je bio svetski šampion od 1969. do 1972. godine, a tri puta se borio za titulu svetskog prvaka: 1966, 1969. i 1972. godine. Njegova borba za titulu 1972. godine ostala je upamćena kao jedan od najznačajnijih trenutaka u šahovskoj istoriji.
Meč protiv Roberta Fišera 1972. godine u Rejkjaviku proglašen je za „meč veka“. Ova borba nije bila samo takmičenje između dva šahista, već je imala i političku dimenziju, s obzirom na hladnoratovske tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza. Spaski je imao priliku da napusti duel i bude proglašen svetskim šampionom rezultatom 2:0, ali je odlučio da nastavi, što je na kraju dovelo do Fišerove pobede i osvajanja titule.
Spaski je bio poznat po svom neobičnom stilu igre i sposobnosti da se prilagodi različitim protivnicima. Njegov pristup šahu bio je jedinstven i često je uključivao neortodoksne strategije, što ga je činilo fascinantnim za gledaoce i protivnike. Njegova sposobnost da kombinuje kreativnost s matematičkom preciznošću učinila ga je jednim od najomiljenijih šahista.
Nakon svoje šahovske karijere, Spaski je emigirao u Francusku 1976. godine, gde je 1978. postao francuski državljanin. Svoj povratak u Rusiju 2012. godine obeležio je kao povratak svojim korenima. Njegov život i karijera bili su obeleženi ne samo njegovim šahovskim dostignućima, već i njegovim doprinosom popularizaciji šaha širom sveta.
Spaski je takođe bio poznat kao boem i intelektualac, koji je voleo da diskutuje o umetnosti, filozofiji i drugim temama izvan šahovske table. Njegova strast prema šahu bila je uvek povezana sa njegovom ljubavlju prema životu i ljudima, što je dodatno doprinosilo njegovom šarmu i popularnosti.
Kroz decenije, Spaski je bio mentor mnogim mladim šahistima i često je isticao važnost šaha kao umetnosti, a ne samo kao igre. Njegovo učenje i iskustvo inspirisali su mnoge, a njegovo nasleđe će trajati još dugo nakon njegove smrti.
Spaski je umro u trenutku kada je šah ponovno doživeo porast popularnosti, zahvaljujući novim tehnologijama i platformama koje su omogućile šahistima da se takmiče i uče iz udobnosti svojih domova. Njegov doprinos šahu i dalje će biti prepoznat i cenjen od strane šahovskih entuzijasta širom sveta.
Boris Spaski ostaje simbol šahovske igre, a njegov duh će živeti kroz njegove partije i podučavanja. Njegova sposobnost da inspiriše i motiviše druge ostavila je neizbrisiv trag na šahovskoj sceni, a njegova priča će se prenositi s generacije na generaciju. U svetu šaha, Spaski će zauvek biti upamćen kao jedan od velikana.
