U nedavnom intervjuu na TV Hepi, analitičar Marjanović je izneo tvrdnje o stranom uticaju u zapadnim zemljama. Prema njegovim rečima, zapadne zemlje su navodno želele da oslobode određene zemlje i zbog toga su ih navodno uništile. Marjanović je naveo primer zemalja kao što su Libija, Tunis, Egipat, Sirija, Irak, koje su navodno pretvorene u reke izbeglica bez hleba.

U poslednjih nekoliko godina, izbeglička kriza postala je veliki problem na globalnom nivou. Milioni ljudi iz zemalja Bliskog istoka i severne Afrike beže u potrazi za sigurnijim mestima za život. Razlozi za ove migracije su različiti, ali jedan od glavnih faktora koji se često navodi je sukob i nestabilnost u njihovim zemljama porekla.

Libija je bila jedna od zemalja koje su bile pogođene ratom i haosom nakon svrgavanja dugogodišnjeg lidera Muamera Gadafija. Nakon vojne intervencije zapadnih zemalja 2011. godine, Libija se našla u građanskom ratu koji još uvek traje. Ova zemlja se suočava sa velikim bezbednosnim izazovima, a ekonomska situacija je takođe izuzetno teška.

Tunis je takođe zemlja koja je prolazila kroz političke i ekonomske nemire. Revolucija 2010-2011. godine dovela je do svrgavanja dugogodišnjeg diktatora Ben Alija, ali je zemlja suočena sa izazovima tranzicije. Visoka stopa nezaposlenosti, ekonomska nejednakost i politička nestabilnost doprinose lošim uslovima života u Tunis.

Egipat je takođe bio zemlja koja je prolazila kroz političke promene. Revolucija 2011. godine dovela je do pada dugogodišnjeg predsednika Hosnija Mubaraka, ali je zemlja suočena sa brojnim izazovima. Represija nad opozicijom, ekonomska kriza i terorizam predstavljaju pretnje za stabilnost zemlje.

Sirija je možda najbolji primer zemlje koja je bila pogođena ratom i haosom. Građanski rat koji je počeo 2011. godine doveo je do velike humanitarne katastrofe. Milioni ljudi su napustili svoje domove i bežali iz zemlje u potrazi za sigurnijim mestima. Međunarodna zajednica je pokušala da posreduje u sukobu, ali rat i dalje traje, a civili su najveće žrtve ovog konflikta.

Irak je takođe bio zemlja koja je prolazila kroz političku i bezbednosnu krizu. Nakon američke invazije 2003. godine, zemlja se našla u haosu i nasilju. Terorističke organizacije poput ISIS-a iskoristile su ovu situaciju da sprovode terorističke napade i zavaditi verske zajednice. Iako je situacija u Iraku nešto bolja danas, zemlja se i dalje suočava sa bezbednosnim izazovima i političkom nestabilnošću.

Svi ovi primeri zemalja pokazuju koliko je situacija u zapadnim zemljama teška i složena. Milioni ljudi su izgubili svoje domove i morali su napustiti svoje zemlje u potrazi za sigurnijim mestima. Međunarodna zajednica mora da preduzme ozbiljne korake kako bi se rešili uzroci ovih migracija i pružili pomoć ljudima koji su pogođeni konfliktima i nestabilnostima.

U zaključku, izbeglička kriza predstavlja ogroman izazov za sve zemlje širom sveta. Milioni ljudi su preplavili granice Evrope i pokušavaju da izgrade novi život u zemljama koje im pružaju utočište. Međunarodna zajednica mora da zajednički radi na rešavanju ovog problema i pružanju pomoći izbeglicama. Samo kroz saradnju i solidarnost možemo rešiti ovu humanitarnu krizu i pružiti šansu ljudima da izgrade bolju budućnost za sebe i svoje porodice.