Atentat u Sarajevu 28. juna 1914. godine zauvek je promenio tok istorije. Gavrilo Princip, često okarakterisan kao jedini atentator, nije bio sam u svojim namerama. Iako je pucao i usmrtio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, još šestorica članova Mlade Bosne bila su deo plana koji je imao za cilj atentat na guvernera Bosne i Hercegovine, Oskara Poćoreka. Nedeljko Čabranović bacio je bombu na automobil nadvojvode, ali nije uspeo u svojim namerama. Muhamed Mehmedbašić je jedini uspeo da pobegne i kasnije učestvuje u Prvom svetskom ratu.

Gavrilo Princip, najpoznatiji atentator, ranio je nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Iako je pokušao izvršiti samoubistvo, nije uspeo, te je osuđen na 20 godina robije i umro od tuberkuloze pre kraja Prvog svetskog rata. Vaso Čubrilović, takođe član Mlade Bosne, osuđen je na 16 godina zatvora, ali je oslobođen nakon raspada Austrougarske monarhije. Danilo Ilić, učitelj i novinar, osuđen na smrtnu kaznu i obešen 1915. godine.

Trifko Grabež, takođe član Mlade Bosne, umro je od tuberkuloze dok je služio kaznu robije. Cvjetko Popović, jedan od najmlađih članova, oslobođen je posle sloma Austrougarske i radio kao kustos muzeja. Ovo su bili članovi grupe koji su pokušali atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda, a njihova sudbina je različita i završila se na različite načine.

Atentat u Sarajevu 1914. godine ostaje kao jedan od najvažnijih događaja u modernoj istoriji. Možda je Gavrilo Princip bio taj koji je pucao, ali ne treba zaboraviti i ostale članove Mlade Bosne koji su pokušali izvršiti atentat i čije su sudbine bile različite. Njihove živote obeležila je odluka da se suprotstave moćnoj austrougarskoj imperiji i promene tok istorije. Iako su mnogi od njih platili svoje živote ili su prošli kroz patnju, njihova hrabrost i odlučnost ne smeju biti zaboravljene.