Istraživanje koje je sprovedeno na Univerzitetu u Kembridžu pokazuje da botaničke bašte širom sveta ne uspevaju da očuvaju najređe i najugroženije vrste biljaka zbog nedostatka prostora i resursa. U analizi zapisa iz 50 botaničkih vrtova i arboretuma, istraživači su otkrili da se u poslednjih sto godina ukupan broj biljaka u ovim institucijama približio maksimumu. U svetu se trenutno uzgaja oko pola miliona biljaka, ali međunarodna ograničenja u sakupljanju otežavaju napore na očuvanju globalne biljne raznovrsnosti.
Sem Brokington, kustos Botaničke bašte Univerziteta Kembridž, istakao je da je situacija alarmantna: „Botaničke bašte su pune. Ponestaje nam prostora i resursa. Stopa kojom se biljke navode kao ugrožene raste mnogo brže od stope kojom mi uspevamo da odgovorimo. Rizik od izumiranja se ubrzava, a naš odgovor je prespor.“ Ova bašta, koja je dom za više od 8.000 vrsta biljaka, sadrži više vrsta nego cela Vietnam.
Prošle godine, botanička bašta je dodala pola miliona semena retkih ili ugroženih biljaka, uključujući Tahina spectabilis, palmu koja može da naraste do 18 metara, i Pinus torreiana, jednu od najređih vrsta borova. Ove inicijative su deo napora da se očuvaju ugrožene vrste, ali izazovi ostaju.
Istorijski gledano, prve botaničke bašte osnovane su tokom kolonijalne ere, pretežno u zapadnim zemljama. Brokington ukazuje na to da su botaničari ranije često pribegavali „ekstraktivnoj, kolonijalnoj praksi“, sakupljajući biljke iz siromašnijih nacija bez obzira na lokalne ekosisteme. Konvencija Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti, usvojena 1993. godine, imala je za cilj da zaustavi ovu praksu dodeljivanjem suvereniteta nad biodiverzitetom nacionalnim vladama.
Ipak, istraživanje pokazuje da je, od usvajanja ove konvencije, broj biljaka sakupljenih iz divljine prepolovljen, što ukazuje na potrebu za promenom pristupa očuvanju biljnih vrsta. Kako bi se održala raznolikost i sačuvale žive kolekcije, neophodno je redovno menjati i razmnožavati biljke. Brokington napominje da političke granice otežavaju deljenje materijala i zajedničko upravljanje najugroženijim biodiverzitetom na svetu, a kao primer navodi negativne posledice Bregzita na britanske kolekcije.
U svetlu ovih saznanja, važno je da botaničke bašte razviju nove strategije i pristupe kako bi se osiguralo očuvanje biljnih vrsta i njihova raznovrsnost. Bez hitnih mera, rizik od izumiranja mnogih vrsta će se samo povećavati, što može imati dalekosežne posledice po ekosisteme i biološku raznolikost širom planete.
