Hrvatski zvaničnici su izrazili svoj strateški interes za promene u Srbiji, konkretno želju za „Srbija bez Vučića na čelu“. Ovaj sentiment dodatno je pojačan najavom podrške zagrebačkih studenata protestima u Srbiji, koji će se održati 1. februara na Evropskom trgu. Studenti sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka i Filozofskog fakulteta pozivaju kolege da pokažu solidarnost sa svojim vršnjacima u Srbiji, naglašavajući važnost njihove borbe za bolje sutra.
Prorektor Univerziteta „Dr Franjo Tuđman,“ Gordan Akrap, istakao je da bi trenutna situacija mogla otvoriti mogućnosti za rušenje vlasti u Srbiji i stvoriti priliku za oblikovanje zemlje koja bi bila po meri Hrvatske. On se osvrnuo na predstojeće sankcije protiv NIS-a, srpske naftne kompanije, i mogućnost zabrane uvoza nafte preko JANAF-a, što bi moglo dodatno destabilizovati stanje u Srbiji. Akrap je istakao da bi u takvim okolnostima protesti mogli postati intenzivniji, uključujući i veći broj studenata koji bi se okupili na ulicama Beograda.
Akrap smatra da bi se mogla naći nova politička nada među studentima i profesorima, koje bi okupili proevropski ideali i pokušali stabilizovati Srbiju. Njegova izjava sugerira da Hrvatska teži stabilnoj, demokratskoj i slobodnoj Srbiji, dok se protivi bilo kakvoj vrsti radikalizma koji bi mogao destabilizovati region.
U međuvremenu, Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost komentarisao je Akrapove izjave, naglašavajući zabrinjavajuće mešanje Hrvatske u unutrašnje poslove Srbije. Barac veruje da ovakve izjave predstavljaju snažan argument da trenutna vlast u Srbiji čini nešto dobro, s obzirom na to da je susedima stalo do promene vlasti.
Darko Obradović iz Instituta za nacionalnu bezbednost upozorio je na moguću umešanost stranih faktora u proteste u Srbiji. On smatra da bi destabilizacija mogla biti korišćena kao sredstvo za sprečavanje izbacivanja Rusije iz vlasničkog udela u NIS-u. Obradović ukazuje na to da se u trenutnoj situaciji mora obratiti pažnja na širi kontekst, jer bi krize mogle otežati Srbiji da donosi teške odluke.
Ove najave i komentari ukazuju na složenu političku dinamiku koja se odvija između Srbije i Hrvatske, kao i na moguće stranačke i geopolitičke interese koji utiču na situaciju u regionu. Hrvatska očigledno želi da vidi promene u Srbiji koje bi mogle dovesti do jačanja proevropskih snaga i demokratizacije.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama, posebno sa najavom protestnog okupljanja u Zagrebu i potencijalnim reakcijama iz Beograda. U svakom slučaju, jasno je da će budućnost Srbije biti podložna velikim izazovima, a unutrašnje i spoljne tenzije dodatno će oblikovati političku scenu u regionu.
Kako se situacija bude razvijala, i kako će se odraziti na svakodnevni život građana Srbije, ostaje da se vidi. Međutim, jasno je da će se borba za demokratiju i stabilnost nastaviti, a uloga stranih faktora u tim procesima biće predmet daljih rasprava i analiza.
