Prema najnovijim podacima iz najvećeg italijanskog sindikata CGIL, oko 5,7 miliona Italijana zarađuje manje od 11.000 evra bruto godišnje. Ovo je zabrinjavajuća brojka s obzirom na to da je prosečan nacionalni prihod italijanskih domaćinstava u 2022. godini iznosio 31.500 evra bruto, što je daleko manje u poređenju s Nemačkom (45.500 evra) i Francuskom (41.700 evra).

Jedan od ključnih faktora koji su doprineli niskom primanjima u Italiji su visoka stopa angažovanja nedovoljnih radnika sa skraćenim radnim vremenom, koja iznosi 57,9 odsto, što je najviša stopa u evrozoni. Takođe, visoka stopa zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima (16,9 odsto) sa velikim radnim diskontinuitetom dodatno je uticala na ovu situaciju, kako navodi CGIL u svom izveštaju.

Ovi podaci ukazuju na ozbiljan problem nejednakosti u italijanskom društvu, gde veliki broj ljudi radi za minimalne zarade koje su daleko ispod proseka. Ovo može imati ozbiljne posledice po ekonomiju zemlje i životni standard građana, jer niska primanja otežavaju pristup osnovnim potrebama poput stanovanja, obrazovanja i zdravstvene zaštite.

Iako Italija ima jednu od najvećih privreda u Evropi, problemi s nezaposlenošću i niskim platama i dalje su prisutni. Ova situacija zahteva hitne mere i politike kako bi se poboljšali uslovi rada i života za italijanske radnike. Sindikati igraju ključnu ulogu u borbi za pravednije uslove rada i veće plate za svoje članove, ali je potrebna podrška i od strane vlade i poslodavaca kako bi se postigao realan napredak u ovoj oblasti.

Osim toga, važno je usmeriti pažnju na kvalitet rada i načine kako poboljšati radna mesta i uslove za zaposlene. Ovo može uključivati regulisanje nedovoljnog radnog vremena, smanjenje broja privremenih i povremenih poslova, kao i povećanje minimalnih plata kako bi se osiguralo da svako dobije pravednu naknadu za svoj rad.

Uzrok niskih plata može biti i neadekvatna zaštita radnika i nedostatak kolektivnih sporazuma koji bi garantovali prava radnika na adekvatnu platu i uslove rada. Stoga je važno da se pravna i institucionalna infrastruktura unapredi kako bi se obezbedilo poštovanje radničkih prava i sprečilo eksploatacija radnika.

Dodatno, ulaganje u obrazovanje, obuku i veštine radnika može imati značajan uticaj na povećanje plata i poboljšanje radnih prilika. Kvalifikovani radnici imaju veće šanse da nađu bolje plaćene poslove i napreduju u svojoj karijeri, što dugoročno može doprineti smanjenju nejednakosti u društvu.

Kao zaključak, problem niskih plata i nejednakosti u Italiji zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje sindikate, vladu, poslodavce i društvo u celini. Hitne akcije su potrebne kako bi se poboljšali uslovi rada i života za milione Italijana koji se suočavaju sa niskim primanjima. Sve institucije treba da rade zajedno kako bi osigurale pravednije uslove rada i plaćanje koje odražava stvarnu vrednost rada radnika i doprinos koji daju društvu.