Veče muzičkih, filmskih i likovnih ostvarenja mladih umetnika „Voljeni nikad ne umiru“ održano je u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije u znak sećanja na mladog pijanistu Andriju Čikića, koji je izgubio život u tragičnom događaju u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ova manifestacija nije bila samo proslava njegovog drugog nebeskog rođendana, već i emotivno okupljanje zajednice koja se seća i poštuje njegov talenat i mladost.
Andrija Čikić, rođen 2009. godine, bio je talentovani pijanista čija je strast prema muzici bila očigledna već u ranoj dobi. Njegova majka, Suzana Stanković Čikić, obratila se prisutnima sa dirljivim rečima, podsećajući da bi njen sin danas napunio 16 godina. „Ovo veče je ljubav i posebno prijateljstvo“, rekla je, ističući koliko je Andrija bio poseban i voljen. Suzana je podelila svoje sećanje na trenutak kada je Andriji rekla da bi želela da ima takvo dete kakav je on, na šta je on, kao trogodišnjak, samo nasmejano odgovorio.
Tokom večeri, mladi umetnici su izveli razne muzičke kompozicije koje su odražavale Andrijin talent i njegovu ljubav prema muzici. Igor Glavašić izveo je Bahov Preludijum u es molu, a zatim i Hajdnovu Sonatu u es duru. Mnogi od prisutnih su bili dirnuti njegovim izvođenjem. Dunja Klaić je predstavila svoju sliku „Novi početak“, rađenu temperom na platnu, koja simbolizuje nadu i novi život.
Mladi pijanista David Božić, koji je prošle godine osvojio prvo mesto na memorijalu „Andrija Čikić“, izveo je svoju kompoziciju „Suzdalj“, posvećenu žrtvama tragedije u „Ribnikaru“. Devetogodišnja devojčica Čarna Janičić svirala je „Posle tišine“, dok je njen nastup bio podržan klavirskom saradnjom Ane Felin. Ovi nastupi su dodatno naglasili značaj umetnosti kao sredstva za izražavanje bola i sećanja.
Mladi umetnici su takođe podelili svoja sećanja na Andriju. Milica Petrović je pročitala svoj esej „Autogram vredan miliona“, u kojem je govorila o njihovom prijateljstvu i o tome kako je Andrijin osmeh donosio sreću svima oko njega. U večeri se prisetio i Aleksa Ivić, koji je inicirao peticiju da se muzičko takmičenje za mlade kompozitore nazove po Andriji Čikiću, naglašavajući njegov uticaj na mlade umetnike.
Veče se završilo nastupom kamernog orkestra, koji je izveo kompoziciju „Emocije“ uz snimak Andrijinog izvođenja za klavirom. Ovaj trenutak je bio simboličan spoj prošlosti i sadašnjosti, podsećajući sve prisutne na negovanje Andrijinog nasleđa. Program je vodio Miloš Milovanović, koji je uspeo da zadrži emotivnu atmosferu tokom celog događaja.
U ovom dirljivom okupljanju, umetnost se pokazala kao moćno sredstvo za sećanje i slavlje života, čak i u trenucima najveće tuge. Veče „Voljeni nikad ne umiru“ nije bilo samo posvećeno sećanju na Andriju, već i poziv svima da nastave da dele ljubav prema muzici i umetnosti, koja može da pomogne u isceljenju i okupljanju zajednice u teškim vremenima. Ova manifestacija nas podseća na vrednosti prijateljstva, ljubavi i umetnosti, koje nikada ne umiru.
