Na jučerašnji dan navršilo se 13 godina od ubistva Nenada Lazića, poznatijeg kao Laki, u Padinskoj Skeli. Ovaj slučaj i dalje ostaje nedovoljno rasvetljen, a mnogi detalji o zločinu i dalje su pod sumnjom. Lazićevo telo pronađeno je u blizini nehigijenskog naselja Čikago, a njegovu smrt su otkrili slučajni prolaznici.
Milan Jovičić, poznatiji kao Robi, bio je prvo osumnjičen za ubistvo, ali je kasnije pravosnažno oslobođen svih optužbi. Njegov saučesnik, međutim, nije imao istu sreću. Lazić je tokom svog života bio povezan sa različitim kriminalnim aktivnostima, ali nije bio poznat policiji pre svog ubistva. Postojale su sumnje da je bio u vezi sa Daliborom Ristićem, osobom koja se dovodila u vezu sa trgovinom narkoticima i koja je u trenutku Lakićeve smrti bila u bekstvu.
Pre nego što je ubijen, Lazić je bio hapšen tri godine ranije kao član kriminalne grupe koju je predvodio Dragan Živković. Ova grupa je bila optužena za različite zločine, uključujući pljačke, reketiranje i dilovanje droge, a neki članovi su bili povezani sa ubistvima u Beogradu. Postoje indicije da je jedan od mogućih motiva za Lazićevo ubistvo bila njegova saradnja sa Ristićem.
U martu 2012. godine, Milan Jovičić je uhapšen zbog sumnje da je pucao u Lazića, a zatim njegovo telo ostavio u nehigijenskom naselju. Jovičić se javio da izdrži kaznu koju je ranije dobio zbog drugih krivičnih dela, verovatno kako bi izbegao hapšenje zbog ubistva. Tokom ispitivanja u Tužilaštvu, Jovičić se branio ćutanjem, dok su istražitelji otkrili da je krio oružje kod prijatelja.
Iako je prvobitno osuđen na 17 godina zatvora za ubistvo, Jovičić je zbog nedostatka dokaza oslobođen i pušten na slobodu. Apelacioni sud u Beogradu je, međutim, osudio njegovog pomagača, M. S., na godinu i po dana zatvora zbog sumnje da je Jovičiću pomogao u izvršenju krivičnog dela.
Jedan od intrigantnih detalja ovog slučaja je nestanak Lazićevih ličnih stvari posle ubistva, kao i oružja kojim je ubijen. Iako kod Jovičića nije pronađeno ništa što bi ga povezalo sa zločinom, njegovi tragovi su pronađeni na oružju koje je bilo kod njegovog pomagača. U obrazloženju presude Apelacionog suda navedeno je da dokazi „ne ukazuju“ na to da je Jovičić ubio Lazića, ali sumnje i dalje postoje.
Ovaj slučaj ilustruje kompleksnost i izazove u rasvetljavanju kriminalnih dela u Srbiji, posebno kada su u pitanju organizovane kriminalne grupe. U zemlji gde su neki od najtežih zločina još uvek nerazjašnjeni, postavlja se pitanje koliko je pravda zaista dostupna žrtvama i njihovim porodicama.
Lazićeva smrt nije samo još jedan nerazjašnjen slučaj; ona je podsećanje na ozbiljnost problema organizovanog kriminala u Srbiji. Iako su prošle više od jedne decenije, porodica Lazića i dalje traga za odgovorima, a društvo se suočava sa potrebom za efikasnijim pravosudnim sistemom koji može da se obračuna sa ovakvim zločinima.
Na kraju, važno je napomenuti da su ovakvi slučajevi često složeni i zahtevaju duboku istragu i saradnju različitih instanci u borbi protiv kriminala. Uloga policije, tužilaštva i pravosudnog sistema je ključna u osiguravanju pravde za sve žrtve, a slučaj Nenada Lazića Lakića podseća nas na to koliko je važno da se nastavi sa radom na razjašnjavanju ovih misterija.
