Dositej Obradović je bio jedan od najznačajnijih srpskih prosvetitelja i političkih mislilaca 18. veka. U prvoj fazi svog političkog promišljanja, Dositej je bio oduševljen tuđim vladarima, budući da nije imao nacionalnog vladara. Međutim, kasnije je postao zagovornik srpskog nacionalnog vođstva i vođe, kao što je Karađorđe, koji je bio sklon prosvećivanju naroda. Dositej je smatrao da je rodoljublje važna vrednost koja se nije menjala tokom njegovog života.

Dositej je imao racionalistički pristup prosvetiteljstvu i politici, smatrajući da je politika organizovano i moralno upravljanje tajnim i javnim poslovima za ostvarivanje opšteg dobra. On je naglašavao značaj interesa u politici kao pokretača uspeha i smatrao da čak i politički postupci koji slede sopstvene interese mogu doneti opšte dobro. Dositej je takođe podučavao svoj narod kroz basne i druge radove, smatrajući da je obrazovanje ključ za napredak zajednice.

Kada je reč o određivanju nacije, Dositej je pridavao veći značaj etničkom poreklu nego pravnom ili verskom identitetu. Smatrao je da se zakoni i vera mogu promeniti, ali da je rod i jezik stabilan identifikacijski element. Za njega, Srbi su svi oni koji su srpskog etničkog porekla, a ne samo pravoslavne vere. Dositej je koristio primer Bosne i Hercegovine kako bi naglasio važnost etničkog identiteta u određivanju nacionalne pripadnosti.

U zaključku, Dositej je bio istaknuti prosvetitelj i politički mislilac koji je zagovarao rodoljublje, racionalistički pristup politici i značaj obrazovanja za napredak zajednice. Njegova politička misao se razvijala tokom vremena, ali je rodoljublje ostalo ključna vrednost koju je negovao tokom celog života. Dositej je ostavio veliki uticaj na srpsku političku misao i bio je važan akter u procesu nacionalnog oslobađanja Srbije tokom Prvog srpskog ustanka.