Oriđinali su se pamte po brojnim zgodama, nezgodama i dobročinstvima koje su činili. Nikšićki oriđinali su se isticali po dobroti srca, humoru i bistrinama, a među njima su bili Stevan Vuković – Zlatni, Milo Kotarac, Perko Zvicer zvani Pekeš, Danica Ždrale Brašnjarica, Petar Stolica, Milija Đurović Gatalo, Jovo Borozan zvani Džada, Ćale i drugi. Ovi ljudi su bili omiljeni građani Nikšića i pamte se po svojim specifičnim osobinama i postupcima.

Perko Zvicer Pekeš je bio poznat po tome što je verovatno prvi ispalio metak na okupatorskog vojnika Italijana, zbog čega je bio interniran u albanski logor Klos. Italijani su mu nanijeli velike torture, ali je on ostao čestit čovek koji je celog života crtao portrete Lenjina. Stevan Vuković, poznat kao Zlatni, bio je neobični oriđinal iz Šavnika koji je svoj nadimak dobio zbog toga što je svakoga oslovljavao sa „Zlatni“. Bio je poznat po svojoj inteligenciji i duhovitosti. Petar Stolica je preživeo strašnu tragediju kada su ustaše ubijale narod i bacao u Koritsku jamu, ali je nekako uspeo da preživi, iako više nije mogao razgovetno da govori.

Milija Đurović Gatalo bio je visoki starac koji je bio u jugoslovenskom zarobljeništvu. Nakon rata, bio je čest gost kafane na železničkoj stanici. Imao je maniju gonjenja i mislio je da ga stalno prati policija. Svi ovi likovi su ostavili dubok trag u istoriji Nikšića i pamte se i dan danas po svojim karakterističnim osobinama i pričama koje se prepričavaju generacijama.

Nikšićka železnička stanica bila je omiljeno mesto ovih oriđinala i drugih građana grada. Zvižduk lokomotive „Ćire“ okupljao je galeriju likova na maleni peron stanice, gde su se odvijale mnoge zanimljive priče i događaji. Dešavanja na stanici, susreti sa putnicima i kafenisanje u obližnjoj kafani bili su deo svakodnevnog života ovih oriđinala koji su bili sastavni deo života grada.

Nikšićki oriđinali su ostavili neizbrisiv trag u istoriji grada i regiona. Njihove priče, dogodovštine i dobročinstva pamte se i danas, a knjiga „Siluete nikšićkih oriđinala“ publiciste Maksima Vujačića čuva uspomenu na ove neobične ličnosti. Kroz priče o Perku Zviceru, Stevanu Vukoviću, Petru Stolici, Miliji Đuroviću i drugima, oživljava se slika Nikšića iz prošlih vremena kada su dobrotom srca, humorom i bistrinama obeležavali svakodnevni život grada.

Ovi oriđinali su bili omiljeni građani Nikšića, a njihove priče prenose se s kolena na koleno kao deo tradicije i sećanja na prošla vremena. Njihova neobičnost, inteligencija, duhovitost i dobrotvorstvo čine ih nezaboravnim likovima iz istorije grada. Kroz knjigu „Siluete nikšićkih oriđinala“ ovi ljudi i njihove priče dobijaju svoje mesto u istoriji grada, čuvajući uspomenu na njihov doprinos razvoju nikšićke zajednice.