Željko Delibašić (62), bivši policajac, suočava se s optužbom za teško ubistvo svoje supruge Ankice (57) koja se dogodila 2. juna 2024. godine u njihovom stanu u Rakovici. Delibašić je na suđenju priznao da je ubio suprugu, ali se protivi pravnoj kvalifikaciji da je počinio teško ubistvo. Tokom iznošenja svoje odbrane, Delibašić je emotivno govorio o svom životu i braku, priznajući da se oseća krivim zbog tereta koji je stavio na leđa svojoj ćerki, kojoj je oduzeo majku.
Na suđenju je Delibašić otkrio da je s Ankicom upoznat 2001. godine, a njihova veza je bila obeležena konstantnim nesuglasicama. Priznao je da je tokom braka često bio pod pritiskom njene agresivnosti i netrpeljivosti, što je dovelo do njegovog psihičkog sloma. Njihovi problemi su se pogoršali 2022. godine kada se Ankica zaposlila u „Junajted medija grupi“ i počela da se druži s novim ljudima, što je dovelo do dodatnih sukoba.
Delibašić je detaljno opisao kako su se sukobi u njihovom braku intenzivirali, uključujući i fizičke napade koje je Ankica izvršavala nad njim. Iako je pokušavao da izbegne sukobe, često je bio primoran da napusti dom zbog njenog ponašanja. Njihova ćerka, koja je bila svedok nekih od tih sukoba, često je bila uplašena i tražila je pomoć policije.
Na dan ubistva, Delibašić je planirao da ode kod prijatelja, ali je, kada se probudio, primetio da su svetla u stanu bila upaljena. U stan je ušao s bejzbol palicom, a tokom sukoba s Ankicom je izgubio kontrolu i napao je nožem. Priznao je da nije bio svestan svojih postupaka, te je tek u policiji shvatio da je ubio svoju suprugu.
Delibašić se suočava s dodatnim problemima, uključujući i borbu s depresijom koju je imao od 1992. godine, kada je bio na ratištu. Njegova borba sa mentalnim zdravljem dodatno je pogoršana tokom godina, a on je tražio pomoć stručnjaka, ali se činilo da nije imao podršku od Ankice.
Suđenje se nastavlja, a sud je odredio dopunsko neuropsihijatrijsko veštačenje kako bi se utvrdilo Delibašićevo mentalno stanje u vreme zločina. Njegov advokat je tražio da se razmotri mogućnost izricanja mere bezbednosti umesto kazne zatvora, s obzirom na Delibašićevu istoriju mentalnih problema.
Ovaj slučaj je potresan i složen, oslikavajući tamnu stranu domaćeg nasilja i probleme mentalnog zdravlja. Takođe, ukazuje na potrebu za boljim sistemima podrške za osobe koje se bore s mentalnim bolestima, kao i za žrtve porodičnog nasilja. Delibašićev iskaz o njegovim unutrašnjim demonima i borbi za preživljavanje u toksičnom braku osvetljava važnost razumevanja i empatije prema onima koji se suočavaju s sličnim izazovima.
Ovaj slučaj ne samo da se bavi pitanjem pravde za ubijenog, već i pitanjem kako društvo reaguje na borbe pojedinaca s mentalnim zdravljem. Suđenje će zasigurno otvoriti mnoga pitanja o tome kako prepoznati znakove nasilja u porodici i kako pružiti potrebnu pomoć onima koji su u takvim situacijama. Delibašićevo iskustvo može poslužiti kao upozorenje i podsticaj za promenu u pristupu prema problemima mentalnog zdravlja i nasilju u porodici.
