Suđenje Miljani i Vladimiru Kecmanović, roditeljima dečaka koji je prošle godine ubio devet vršnjaka i čuvara u OŠ „Vladislav Ribnikar“, nastavilo se u Višem sudu u Beogradu. Miljana je došla na suđenje sa slobode, dok je njen suprug bio sproveden iz pritvora. Predlog odbrane da se na sledeće ročište ponovo dovede Kosta Kecmanović, koji je počinio zločin, odbijen je.
Današnje ročište bavilo se formalnim pitanjima, a advokatica porodica žrtava izrazila je zadovoljstvo što se postupak približava kraju. Istaknula je da će se uskoro doneti odluka o delu onoga što se dešavalo trećeg maja. Završne reči zakazane su u Palati pravde, gde nema uslova za ispitivanje maloletnog dečaka-ubice Koste Kecmanovića.
Advokatica je naglasila da će punu istinu i satisfakciju teško dobiti jer je počinilac krivičnog dela bio maloletan u trenutku izvršenja. Ona smatra da se istraživanje ovog zločina neće završiti presudom u ovom postupku, već će se nastaviti istraživati. Suđenje je zbog maloletnog počinioca već dva puta bilo izmešteno u Specijalni sud.
Ova tragedija potresla je celu zemlju i postavila pitanja o odgovornosti roditelja, institucija i društva u celini. Kako je došlo do toga da maloletnik izvrši tako strašan zločin i da li su roditelji mogli da spreče ovu tragediju ostaje pitanje koje traži odgovore.
Mnogi se pitaju da li je ova tragedija mogla da se spreči, da li su postojali znakovi ili upozorenja na devijantno ponašanje maloletnika. Ovo pitanje postavlja odgovornost na obrazovni sistem, socijalne službe i druge institucije koje su bile u kontaktu sa maloletnikom i njegovom porodicom.
Osim toga, postavlja se i pitanje o pravosudnom sistemu i načinu na koji se nosi sa maloletnim počiniocima. Da li postoje dovoljne mere i resursi za prevenciju i rehabilitaciju maloletnika sa problematičnim ponašanjem, kao i za zaštitu potencijalnih žrtava?
Ova tragedija je podstakla raspravu o potrebi za većom podrškom deci i mladima sa mentalnim i emocionalnim problemima, kao i o važnosti edukacije i prevencije nasilja među decom. Roditelji, škole, zdravstveni i socijalni radnici, kao i druge institucije, trebaju zajednički raditi na identifikaciji i rešavanju problema kod dece i mladih kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
Nadalje, ova tragedija je ukazala na potrebu za promenom mentaliteta i stigmatizacije mentalnog zdravlja u društvu. Važno je da se osobe sa mentalnim poteškoćama ne demonizuju i izoluju, već da im se pruži podrška i tretman koji im je potreban. Osobe sa mentalnim poteškoćama treba da budu integrisane u društvo i da im se pruži prilika za lečenje i rehabilitaciju.
Konačno, ova tragedija je podstakla društvo da razmisli o svojim vrednostima i prioritetima. Važno je da se prepozna uloga svakog pojedinca u stvaranju sigurnijeg i zdravijeg okruženja za sve građane. Solidarnost, saosećanje i podrška trebaju biti temelj našeg društva kako bismo sprečili tragedije poput ove u budućnosti.
