Mladić srpske nacionalnosti iz sela Babin Most na Kosovu privučen je na Gazimestanu nakon što je nosio zastavu sa natpisom „Nema predaje“. On je bio deo grupe ljudi koji su bili prisutni na parastosu stradalim ratnicima u Boju na Kosovu 1389. godine. Nakon što je izdvojen iz grupe, odveden je u policijsko vozilo gde je obavljen informativni razgovor.

Takozvana kosovska policija pretresala je ljude na ulazu na Gazimestanu i nije dozvoljavala unošenje srpskih zastava i majica sa srpskim obeležjima. Ovo je izazvalo negodovanje među Srbima koji su prisustvovali parastosu, smatrajući da im je uskraćeno pravo na slobodu izražavanja i okupljanja.

Parastos stradalim ratnicima u Boju na Kosovu 1389. godine tradicionalno se održava na Gazimestanu 28. juna, kao sećanje na jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji. Na ovom mestu, svake godine okupljaju se hiljade ljudi kako bi odali počast poginulim junacima i obeležili ovaj značajan datum.

N.M. je nakon informativnog razgovora pušten, ali ovaj incident još jednom stavlja u fokus pitanje slobode govora i okupljanja na Kosovu. Srpska zajednica na Kosovu često se suočava sa ograničenjima i pritiscima, posebno kada su u pitanju obeležavanje tradicionalnih srpskih događaja i manifestacija.

Ovo nije prvi put da se slični incidenti dešavaju na Kosovu, što dodatno doprinosi tenzijama između srpske i albanske zajednice. Pitanje statusa Kosova, kao i političkih i društvenih prava srpske manjine, ostaje jedno od ključnih pitanja u dijalogu između Beograda i Prištine.

Međunarodna zajednica nadgleda situaciju na Kosovu i nastoji da se postigne rešenje koje će omogućiti održivu i pravednu budućnost za sve stanovnike regiona. Svi incidenti koji ugrožavaju slobodu i bezbednost građana, bez obzira na nacionalnu pripadnost, osuđuju se i moraju biti adekvatno rešeni kako bi se izbegle dalje tenzije i sukobi.

Srpska zajednica na Kosovu ima pravo na slobodu izražavanja, okupljanja i pravnu zaštitu, kao i sve druge etničke i verske zajednice. Ograničavanje ovih prava krši osnovne principe demokratije i vladavine prava, te je od velike važnosti da se poštuju i štite prava svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost.

Ovaj incident treba da bude upozorenje svima da je neophodno raditi na izgradnji međuetničkog dijaloga, povratku poverenja između zajednica i unapređenju saradnje na svim nivoima. Samo mirno rešavanje sporova i poštovanje ljudskih prava može osigurati stabilnu budućnost za sve građane Kosova.

Vlasti na Kosovu treba da preduzmu korake kako bi se osiguralo da se slični incidenti ne ponove u budućnosti. Važno je da se poštuju osnovna ljudska prava i da se spreče bilo kakve diskriminacije i ograničenja na osnovu nacionalne ili verske pripadnosti.

Srbima na Kosovu treba omogućiti da slobodno izražavaju svoju kulturu, tradiciju i identitet, kao i da se osećaju sigurno i zaštićeno u svojim mestima boravka. Bezbednost svih građana treba da bude prioritet vlasti i međunarodnih organizacija koje nadziru situaciju na Kosovu.

Ujedinjene nacije, Evropska unija i druge međunarodne institucije treba da nastave sa podrškom obema zajednicama na Kosovu kako bi se postigao mir, stabilnost i prosperitet za sve stanovnike regiona. Dijalog, tolerancija i poštovanje različitosti su ključni elementi u izgradnji mirne i inkluzivne kosovske društva.