Prema podacima FINA-e, krajem maja bilo je blokirano 206.649 građana Hrvatske, sa ukupnim dugom od 2,78 milijardi evra. Također, bilo je blokirano oko 13.700 privrednih subjekata, čiji je dužnički kapital iznosio 714 miliona evra.
Broj blokiranih računa građana je smanjen za 1,3 odsto u odnosu na prethodni mesec i za sedam odsto u odnosu na isti period prošle godine. Glavnica njihovog duga je 1,5 odsto manja u odnosu na april, ali 16,3 odsto veća u odnosu na maj 2023. godine.
Ukupan dug građana sa blokiranim računima na kraju maja iznosio je 3,8 milijardi evra, kada se uzme u obzir i dug po osnovu kamata od 1,02 milijarde evra. Potrošački dug prema bankama je 670 miliona evra, bez kamata, dok je dug prema svim finansijskim institucijama 760 miliona evra.
Takođe, zbog neizvršenih plaćanja, na kraju maja bilo je evidentirano 13.729 poslovnih subjekata, što je za 178 privrednih subjekata manje u odnosu na april, ali za 23 privredna subjekta više u odnosu na maj 2023. godine.
Blokade računa građana i privrednih subjekata mogu imati ozbiljne posledice, uključujući ograničavanje mogućnosti za obavljanje finansijskih transakcija, uzimanje kredita ili plaćanje računa. Zbog toga je važno da građani vode računa o svom finansijskom stanju i pravovremeno izmiruju svoje obaveze.
Jedan od načina da se izbegnu blokade računa je praćenje stanja na računu, pravovremeno plaćanje računa i dugovanja, kao i dogovor sa poveriocima u slučaju problema sa plaćanjem. Takođe, važno je voditi evidenciju o svim finansijskim transakcijama i pravilno upravljati svojim finansijama kako bi se izbegle neugodne situacije poput blokade računa.
Ukoliko se suočite sa blokadom računa, važno je reagovati brzo i efikasno kako bi se rešio problem što pre. To može uključivati kontaktiranje poverioca kako bi se dogovorili plan otplate duga, traženje pomoći od stručnjaka za finansijske savete ili eventualno traženje pravne pomoći u slučaju spora.
Ukupan dug građana i privrednih subjekata u Hrvatskoj može imati negativne posledice po ekonomiju zemlje, uključujući smanjenje likvidnosti, ograničavanje budžeta za investicije i povećanje troškova zaduživanja. Zbog toga je važno da se svi učesnici u finansijskom sistemu pridržavaju zakonskih obaveza i redovno izmiruju svoje obaveze.
Rezultati istraživanja FINA-e pokazuju da se situacija sa blokiranim računima u Hrvatskoj postepeno poboljšava, ali da i dalje postoji veliki broj građana i privrednih subjekata koji imaju dugovanja. Važno je da se preduzmu adekvatne mere kako bi se smanjio broj blokada računa i omogućilo normalno poslovanje svih učesnika na finansijskom tržištu.
Uvođenje efikasnih sistema za praćenje plaćanja i dugovanja, edukacija građana o finansijskom planiranju i upravljanju novcem, kao i saradnja između poverilaca i dužnika mogu biti ključni faktori u rešavanju problema sa blokiranim računima. Takođe, važno je da se preduzmu preventivne mere kako bi se izbegle neprijatne situacije i olakšalo funkcionisanje finansijskog sistema u zemlji.
Ukoliko se problem sa blokiranim računima ne rešava na vreme, to može imati ozbiljne posledice po pojedince, preduzeća i celokupnu ekonomiju zemlje. Zbog toga je važno da se problemi sa blokiranim računima rešavaju brzo i efikasno, uz puno poštovanje zakonskih propisa i u skladu sa pravilima poslovanja na finansijskom tržištu.
Na kraju, važno je da svi učesnici finansijskog sistema u Hrvatskoj preuzmu odgovornost za svoje finansijske obaveze, redovno izmiruju svoje dugove i sarađuju sa poveriocima u cilju rešavanja eventualnih problema sa plaćanjem. Samo tako se može obezbediti stabilno i funkcionalno finansijsko tržište, koje će doprineti ekonomskom razvoju zemlje i povećanju standarda života građana.
