U međuvremenu je istraga otkrila da je maloletnik kupio oružje preko interneta i da je imao pristup oružju koje je bilo nelegalno. Ova tragedija je duboko potresla celu zemlju i postavila pitanje regulacije oružja i pristupa maloletnicima.

Prema izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova, u Srbiji je registrovano oko 1,2 miliona komada oružja, što je više nego dvostruko više nego 2007. godine. Ovaj slučaj je podstakao raspravu o potrebi pooštravanja zakona o kontrolama oružja i propisima za njegovo nošenje i posedovanje.

Uzimanje u obzir prethodnih slučajeva masovnih ubistava, mnogi se slažu da je potrebno preduzeti mere kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Jedan od predloga je zabrana prodaje oružja preko interneta kako bi se onemogućio pristup maloletnicima i osobama sa lošim namerama.

Osim toga, poziva se na pooštravanje pravila o držanju oružja, posebno kada su u pitanju maloletnici. Stručnjaci ističu da je neophodno pooštriti zakone i regulacije kako bi se sprečilo nelegalno posedovanje oružja i smanjila mogućnost zloupotrebe.

Također, postavlja se pitanje o ulozi društva u prevenciji ovakvih tragedija. Mnogi ističu važnost edukacije i podizanja svesti o problemima mentalnog zdravlja i nasilja među mladima. Dodatna podrška i resursi trebaju biti obezbeđeni za stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem mladih kako bi se rano identifikovali potencijalni problemi i pružila odgovarajuća pomoć.

Jedan od ključnih faktora u sprečavanju sličnih tragedija je podrška zajednice i rada na stvaranju sigurnog i podržavajućeg okruženja za sve građane. Važno je kontinuirano raditi na podizanju svesti o nasilju, rešavanju konflikata na miran način i podršci osobama koje se bore sa mentalnim izazovima.

Ovi događaji su također pokazali važnost rešavanja korijen problema i rad na stvaranju inkluzivnog obrazovnog i društvenog sistema koji podržava sve učenike i njihove potrebe. Ovo uključuje pružanje adekvatne podrške učenicima koji se bore sa mentalnim zdravljem, prevenciju nasilja i edukaciju o mirnom rešavanju konflikata.

Konačno, ovi tragični događaji su podstakli razgovor o ulozi medija u izveštavanju o masovnim ubistvima i njihovom uticaju na društvo. Važno je da mediji preuzmu odgovornu ulogu u izveštavanju o ovakvim događajima kako bi se izbegla senzacionalistička izveštavanja koja mogu dodatno širiti strah i paniku.

Uprkos ovim tragičnim događajima, izazov koji se sada postavlja je kako preduzeti konkretne korake kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Potrebno je da država, civilno društvo, stručnjaci i građani rade zajedno kako bi se osigurala sigurnost i dobrobit svih građana. Ovaj slučaj mora biti podsticaj za promene u zakonodavstvu, podršku za mentalno zdravlje, prevenciju nasilja i rad na stvaranju sigurnog i inkluzivnog društva za sve.