ZAGREB, 14. marta (Tanjug) – Hrvatska narodna banka (HNB) je u najnovijim makroekonomskim projekcijama blago na više revidirala prognozu rasta inflacije za ovu godinu, dok je naniže procenila rast realnog BDP-a, u oba slučaja za 0,2 postotna boda. Ove promene su rezultat sveobuhvatne analize trenutne ekonomske situacije u zemlji i globalnih ekonomskih kretanja.
Prema novim projekcijama HNB-a, inflacija bi mogla u proseku iznositi 3,7 posto, dok se očekuje da će privredni rast biti 3,2 posto. Ove brojke predstavljaju blagi porast u odnosu na prethodne procene iz decembra prošle godine, kada je inflacija bila postavljena na 3,5 posto, a rast BDP-a na 3,4 posto. Ova revidirana očekivanja su rezultat viših cena energenata i sirovina, kao i promene u globalnim lancima snabdevanja koji su uticali na domaću ekonomiju.
HNB je istakao da je u 2023. godini došlo do značajnog ubrzanja rasta realnog BDP-a, koji je dostigao 3,8 posto. Očekuje se da će se u narednim godinama taj rast usporiti, te bi u 2025. i 2026. mogao iznositi oko tri posto. Ovo usporavanje rasta može biti uzrokovano smanjenjem potrošnje domaćinstava i investicija, kao i globalnim ekonomskim neizvesnostima koje bi mogle uticati na trgovinske tokove.
Domaća potražnja, međutim, i dalje se očekuje da će imati značajnu ulogu u podršci rastu realnog BDP-a, premda se procenjuje da će njen doprinos biti manji nego u 2024. godini. Očekuje se da će potrošači i dalje trošiti, ali uz oprez, s obzirom na povećanje troškova života usled rastoće inflacije.
HNB je takođe naglasio da će inflacija ostati povišena usled stalnog pritiska na cene hrane i energenata. Cene hrane su se značajno povećale zbog globalnih problema sa snabdevanjem, dok su cene energenata podložne fluktuacijama na međunarodnim tržištima. Ove promene u cenama direktno utiču na životni standard građana, a HNB se trudi da obezbedi stabilnost cena kroz odgovarajuće monetarne politike.
S obzirom na trenutnu situaciju, HNB će nastaviti da prati ekonomske trendove i prilagođava svoju politiku kako bi se nosila sa izazovima koji se javljaju. Očekuje se da će se inflacija postepeno smanjivati u narednim godinama, no proces će zavisiti od globalnih ekonomskih kretanja i unutrašnjih faktora.
U svetlu ovih izveštaja, analitičari ukazuju na potrebu za pažljivim pristupom u ekonomskim politikama, kako bi se obezbedila stabilnost i održivost rasta. Takođe, naglašavaju važnost diversifikacije ekonomije, kako bi se smanjila zavisnost od pojedinih sektora koji su podložni spoljnim šokovima.
U zaključku, HNB je prepoznao izazove sa kojima se Hrvatska suočava, ali i mogućnosti koje se otvaraju kroz prilagođavanje ekonomske politike. Očekuje se da će se u narednim mesecima fokusirati na stabilizaciju inflacije i podršku ekonomskom rastu, kako bi se osigurao bolji životni standard za građane. U ovom kontekstu, transparentnost i komunikacija sa javnošću biće ključni faktori u izgradnji poverenja i stabilnosti na tržištu.
