Prema nedavno sprovedenoj anketi Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), potrošači u Srbiji sve više obraćaju pažnju na ekološke i etičke standarde prilikom kupovine. Čak 60% ispitanika istaklo je da im je važno smanjenje veštačkih aditiva u proizvodima i zamena istih prirodnim sastojcima.
U prodavnicama se sve više mogu naći namirnice sa različitim oznakama koje ukazuju na različite karakteristike proizvoda, kao što su organsko poreklo, ekološki održiv način proizvodnje, veganska hrana itd. Potrošači u Srbiji sve više prate evropske standarde, a određeni sertifikati postaju simboli kvaliteta i poverenja. Oko 35% kupaca smatra da je određena oznaka relevantna, dok isto toliko smatra da sertifikati nemaju značaj.
Prema rezultatima ankete, organski sertifikat Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije je relevantan za većinu potrošača, tačnije za 38% ispitanika. Svetska studija iz 2020. godine otkrila je da 80% ispitanika uzima u obzir održive sertifikate prilikom odabira brendova u tekstilnoj industriji. Istraživanje World Economic Foruma pokazalo je da 65% kupaca želi da pravi održivije izbore, ali im često nedostaju jasne i verodostojne informacije koje bi im pomogle u tome.
Potrošači sve više preferiraju proizvode sa jasnim i transparentnim ekološkim oznakama, što im povećava poverenje i spremnost da te proizvode kupe. Ovo ukazuje na to da postoji rastuća svest potrošača u Srbiji o važnosti ekoloških i etičkih standarda, te da su spremni da podrže proizvode koji odgovaraju njihovim vrednostima i uverenjima.
U cilju podizanja svesti o ekološkim problemima i podsticanja kupovine održivih proizvoda, važno je da proizvođači nastave da transparentno komuniciraju svoje prakse proizvodnje i obezbede jasne informacije o sertifikatima i standardima koje ispunjavaju. Takođe, obrazovanje potrošača o značaju ekoloških i etičkih standarda može imati pozitivan uticaj na njihove kupovne navike i podstaći ih da prave održivije izbore.
Na globalnom nivou, sve više kompanija prepoznaje važnost održivosti i odgovornog poslovanja, te implementira različite programe i inicijative kako bi zadovoljile potrebe sve zahtevnijih potrošača. Potrošači imaju moć da svojim kupovnim navikama utiču na kompanije da preuzmu odgovornost za svoje postupke i da proizvode proizvode koji su u skladu sa ekološkim standardima.
U zaključku, sve veća svest potrošača o ekološkim i etičkim standardima predstavlja pozitivan pomak u pravcu održivije potrošačke prakse u Srbiji. Ključno je nastaviti sa edukacijom potrošača i podizanjem njihove svesti o važnosti ekoloških i etičkih standarda, kako bi se podržali proizvodi koji promovišu održivu proizvodnju i štitili životnu sredinu. Kroz saradnju proizvođača, potrošača i regulatornih tela, moguće je stvoriti okruženje u kojem se održiva praksa podstiče i nagrađuje.
