Manastir Tronoša, sa hramom posvećenom Vavedenju Presvete Bogorodice, ima dugu i burnu istoriju koju deli sa svojim narodom već 700 godina. Jedan od viševekovnih običaja koji se čuva u manastiru je prinošenje ratarskih sveća na Veliki četvrtak.
Meštani desetak sela oko jadarskog regiona su doneli dve sveće teške po 50 kilograma i visoke 150 centimetara do česme Devet Jugovića, odakle je krenula litija. Sveće su unete u Crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice, gde će biti paljene svake nedelje i praznicima kako bi gorele za zdravlje, sreću i napredak. Desnu sveću priložili su Tršić i Korenita, dok je levu priložila Zajača, Paskovac, Gornja Borina i ostali meštani.
Manastir Tronoša je zadužbina kralja Dragutina, koji ga je podigao 1317. godine. Prema predanju, braća Jugovići su boravila u Tronoši 1388. godine i podigla česmu u blizini manastira. Polaganjem sveća, meštani su se simbolično zahvalili Bogu za naklonost prema ratarima i njihov rad.
Svetlost sveće simbolizuje svetlost Boga i svetitelja, te poručuje da trebamo biti svetlost u svetu. Ratarske sveće datiraju iz perioda robovanja pod Turcima, a od 2012. godine su deo Nacionalnog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Manastir Tronoša predstavlja važno versko i kulturno mesto u jadarskom regionu, te je popularna destinacija među meštanima i vernicima. Svećama koje su prinešene u manastir čuva se tradicija i nasleđe naroda, dok se istovremeno šalje poruka zahvalnosti Bogu i molitve za zdravlje i sreću. Ovaj običaj prinošenja sveća na Veliki četvrtak je deo bogate istorije manastira Tronoša i njegove veze sa lokalnom zajednicom.
S obzirom na važnost manastira Tronoša kao verskog, kulturnog i istorijskog spomenika, veliki broj ljudi iz okolnih sela i gradova pridružuje se ovakvim manifestacijama kako bi sačuvali tradiciju i običaje svojih predaka. Sveće koje su donete u manastir simbolizuju veru, molitvu i zahvalnost, te predstavljaju sponu između prošlosti i sadašnjosti naroda.
Arhimandrit Nikolaj, koji je prisustvovao ceremoniji prinošenja sveća, objasnio je značaj svetlosti sveće kao simbola vere i duhovnosti. Sveće će goriti u crkvi svake nedelje i praznikom, podsećajući vernike da budu svetlost u svetu i da sledi put Božje svetlosti.
Ovaj običaj prinošenja sveća na Veliki četvrtak je deo bogate tradicije manastira Tronoša i jadarskog regiona, te predstavlja važan kulturni i verski događaj za lokalnu zajednicu. Kroz ovakve manifestacije, čuva se veza između vernika, manastira i tradicije, te se šalje poruka zahvalnosti Bogu i molitva za zdravlje i sreću.
Manastir Tronoša, kao zadužbina kralja Dragutina, predstavlja važan deo srpske istorije i kulture, te je mesto gde se čuvaju tradicija i običaji naroda. Kroz manifestacije poput prinošenja sveća na Veliki četvrtak, očuvaju se tradicija i veza sa prošlošću, te se šalje poruka vere, molitve i zahvalnosti Bogu. Kroz ove običaje, lokalna zajednica jača svoje veze sa manastirom Tronoša i neguje svoje kulturno i versko nasleđe.
