Beograd je pretrpio težak udar u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja. Avalski toranj je srušen, uništen je predajnik Studija B u Borči, zgrade republičkog i saveznog MUP-a su raketirane, a u 2.40 meta je bila zgrada Generalštaba. Ratko Bulatović, tadašnji pomoćnik načelnika Gradskog štaba za civilnu zaštitu, je preživeo te noći i ostao bez obe noge. Danas, 25 godina kasnije, on deli svoju potresnu priču kako bi sačuvao sećanje na sve nevine žrtve NATO bombardovanja. NATO bombardovanje je imalo za cilj ubijanje civila, a napadi na Generalštab su se dešavali dva puta u kratkim vremenskim razmacima, što je potvrda zločinačkih namera agresora. Nakon oporavka, Bulatović je nastavio da radi uz pomoć proteza i štaka, a otišao je u penziju 2008. godine. Ratko je zahvalan doktorima koji su mu spasili život i medicinskim sestrama iz Urgentnog centra, koje su dežurale te noći. Sestra Tanja Mišić opisuje kako je noć bombardovanja izgledala iz njene perspektive, pružajući hitnu pomoć i zbrinjavanje povređenih. Scene ispred Generalštaba bile su stravične, a dva nevina života su ugašena. Ratko Bulatović ističe važnost ne zaboravljanja strahota koje su se dogodile kao opomenu za budućnost. NATO bombardovanje je ostavilo dubok trag na Beogradu i Jugoslaviji, te sećanje na te teške trenutke ne sme se izgubiti.