SUDIJA za istragu Višeg suda u Bijelom Polju Vukomir Bošković saslušao je juče osumnjičenog za dvostruko ubistvo Aliju Balijagića (64) i odredio mu jednomesečni pritvor. Na teret mu je stavljeno krivično delo teško ubistvo, u sticaju sa nedozvoljenim držanjem oružja i eksplozivnih naprava.
Kako izveštava Viši sud, tokom saslušanja Balijagić je priznao krivicu. Sudija je naveo da postoje osnovi za pritvor zbog opasnosti od bekstva, kao i opasnosti od ponavljanja dela, kao i zbog težine krivičnog dela za koje se sumnjiči. Sudija je istakao da se radi o posebno teškom delu, koje može da donese kaznu zatvora od najmanje deset godina.
Alija Balijagić je tokom saslušanja izjavio da je ubio dvoje Madžgalja, ali nije mogao da navede konkretan motiv za ovaj zločin, osim što je rekao da se naljutio zbog arogantnog ponašanja koje je doživeo prilikom posete njihovoj kući. Prema njegovim rečima, nikada ranije nije video žrtve, a njegov napad je bio impulsivan, motivisan trenutnom ljutnjom.
Balijagić je dodao da se nakon zločina skrivao na području Sokolca, jer ga je tražila policija. On je takođe pominjao da su ga ranije, kako tvrdi, napala trojica sugrađana, te da je razmišljao o mogućem osveti njima.
Ovo nije prvi put da je Balijagić došao u sukob sa zakonom. Sudija Bošković je ranije osudio Balijagića na sedam godina zatvora zbog silovanja, a zatim još jednom na godinu dana zbog teške krađe. Njegov dosije ukazuje na to da se radi o osobi koja je već imala problema sa zakonom, što dodatno otežava njegovu situaciju.
Nakon hapšenja u Srbiji 21. novembra 2024. godine, crnogorsko Ministarstvo pravde je odmah podnelo zahtev za njegovo izručenje, koje je sprovedeno 22. novembra. Balijagić je potom prebačen u zatvor u Bijelom Polju, gde se trenutno nalazi i čeka suđenje.
Ova situacija je izazvala veliku pažnju javnosti, a slučaj je potvrdio zabrinutost o porastu nasilja i ozbiljnih krivičnih dela u regionu. Pitanje kako se društvo nosi sa osobama koje su već ranije pokazale sklonosti ka nasilju postavlja važne teme o delovanju pravnog sistema i rehabilitacijskim merama.
Balijagićevo priznanje da je delovao impulsivno i da nije imao unapred određenu nameru da ubije žrtve može otvoriti diskusiju o mentalnom zdravlju i mogućim faktorima koji utiču na pojedince da se upuste u takve zločine. U društvu se često postavlja pitanje koje mere bi trebalo preduzeti kako bi se sprečila slična dela i kako bi se osiguralo da se osobe sa sklonostima ka nasilju pravilno tretiraju i rehabilituju.
S obzirom na ozbiljnost krivičnog dela, očekuje se da će suđenje Aliji Balijagiću privući veliku pažnju javnosti. Slučaj takođe ukazuje na potrebu za većim fokusom na prevenciju nasilja i rad sa osobama koje imaju problematične obrasce ponašanja.
Pitanje sigurnosti u zajednici ostaje prioritet, a ovaj slučaj može poslužiti kao podsticaj za širu diskusiju o unapređenju sistema pravde i socijalne zaštite, kako bi se smanjila mogućnost da se slični incidenti ponove u budućnosti. U tom kontekstu, važno je razmotriti kako institucije mogu bolje raditi na prevenciji nasilja i pružanju podrške onima koji su u riziku da postanu počinioci ili žrtve nasilja.
Balijagićev slučaj je još jedan u nizu koji ukazuje na kompleksnost problema nasilja u društvu i potrebu za multidisciplinarnim pristupom u njegovom rešavanju.
