Srpske političke partije nisu imale zajednički stav prema sporazumu Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka. Odluka Laze Markovića da uđe u vladu bez odobrenja stranke, smrt Jovana M. Jovanovića-Pižona, kao i promene u vođstvu stranaka, rezultirale su podvojenost unutar političkih stranaka. Demokratska stranka je kritikovala Sporazum zbog nedostatka doslednosti hrvatskog pokreta, dok su radikali bili zabrinuti za nacionalne interese i suverenitet države. Savez zemljoradnika je prihvatio sporazum, ali je postepeno počeo kritikovati režim. Levo krilo Saveza zemljoradnika je podržalo sporazum, ali je ukazivalo na njegove nedostatke. Srpsko pitanje je postalo aktuelno nakon sporazuma, što je uticalo na političku situaciju. Elita okupljena oko Srpskog kulturnog kluba je kritikovala jugoslovenstvo i integralne jugoslovene. Izražavali su brigu za nacionalne interese Srba i učestvovali u političkim raspravama. Kritike su upućene na političke greške i nedostatke, poteze vlasti i odsustvo Srba sa političke scene. Svest o srpskoj državi i njenoj tradiciji je bila prisutna, ali je trebalo obnoviti nacionalnu snagu i usmeriti je ka boljitku države. Rezultat sporazuma Cvetković-Maček bio je podrivanje srpske političke scene i nedostatak srpskih lidera koji bi vodili zemlju ka boljoj budućnosti. Srbija se morala povući iz političke scene zbog iscrpljenosti i nedostatka pravih lidera. Potrebno je ponovno oživljavanje političke i nacionalne svesti radi jačanja društva i pripreme za bolju budućnost.