Đurđevdan je blagdan koji se slavi 6. maja, a jedan od tradicionalnih običaja je priprema slavskog kolača. Taj kolač je obavezan deo slavskih obreda, pored sveća, žita i vina. Domaćice se veče pre slave trude da naprave savršen kolač, ali često se pitaju kako da testo bude vazdušasto i da lepo naraste. Stari recepti su dragoceni, a mi vam donosimo recept za slavski kolač po kojem su ga spremale naše bake.

Sastojci za ovaj tradicionalni slavski kolač su kilogram brašna, 2 kašike šećera, mali komad svežeg kvasca, oko 300 ml vode i kašika soli. U pripremi se prvo u mlaku vodu sipa šećer i kvasac, promeša i ostavi na sobnoj temperaturi. Zatim se u veću šerpu stavi brašno, pa se doda voda sa kvascem i šećerom i dobro umesi testo srednje tvrdoće. Testo se prekrije krpom i ostavi da naraste na sobnoj temperaturi, zatim se ponovo umesi i opet ostavi da naraste. Dno šerpe se obloži papirom za pečenje ili se dobro poulji, a zatim se u zagrejanu rernu stavi kolač na pet minuta na 250 stepeni, a zatim se smanji temperatura na 120 stepeni i kolač peče oko sat vremena.

Slavski kolač je važan deo slavskog obeda i ima svoje simbolično značenje. On se unosi sa krstom na glavi i seče u krugu, što predstavlja večni ciklus života. Kolač se deli svim prisutnima na slavi, a svakom se daruje zdravlje, sreća i blagostanje. Tradicija spremanja slavskog kolača se prenosi s kolena na koleno, čuvajući tako duh porodične zajednice i tradicije.

Slavlje Đurđevdana je posebno važno za Srpsku pravoslavnu crkvu, jer se ovog dana praznuje sveti Đorđe, zaštitnik čitavog srpskog naroda. Đurđevdan se smatra za jedan od najznačajnijih praznika u srpskom narodu, gde se okupljaju porodice i prijatelji, slaveći tradiciju, običaje i veru.

Slavski kolač je deo važnog obreda prilikom proslave slave, jer se veruje da je hrana povezana sa duhovnom sferom i da daruje svoje čarolije onima koji je jedu. Stari recepti za spremanje slavskog kolača su dragoceni deo nasleđa koji se čuva i neguje kroz vekove.

Pored slavskog kolača, na trpezi se obavezno nalaze i ostale tradicionalne poslastice, kao što su sarma, pasulj, pečenje, kolači sa orasima i medom. Običaji i tradicija su važni deo srpskog identiteta i kroz praznične obrede se neguje i prenosi sa generacije na generaciju.

Đurđevdan je prilika da se porodica okupi, da se zajedno obeleži praznik i da se proslave uspesi i blagostanje zajednice. Slavski kolač je simbol te zajednice, jer se priprema sa ljubavlju i pažnjom, želeći sreću i zdravlje za sve one koji ga jedu.

Tradicionalni recepti za slavski kolač su vredan deo kulturne baštine, koji se čuva i neguje kao deo identiteta srpskog naroda. U svakom domu se nađe neko ko sa ponosom sprema slavski kolač, čuvajući tako tradiciju i običaje svojih predaka.

Đurđevdan je poseban praznik koji slavi zajedništvo, porodične vrednosti i veru. Slavski kolač je važan deo tog obreda, jer se veruje da donosi sreću, zdravlje i blagostanje. Spremanje slavskog kolača je poseban ritual koji se obavlja sa pažnjom i ljubavlju, čuvajući tako duh tradicije i zajedništva.