Budući da je film bio najbolji cirkus u gradu, reditelj Rajko Grlić izražava oduševljenje što je živeo u vreme kada je gledanje filma bio ritual. U okviru projekta „Booking Balkan“, Grlić je sa rediteljem Stefanom Arsenijevićem razgovarao o novom izdanju svoje knjige „Neispričane priče“, koje je nedavno objavljeno. Knjiga je do sada izašla u nekoliko zemalja i Grlić je dodao nove priče prilagođene svakoj od tih zemalja. Na pitanje da li su film ili knjiga bolji svedoci vremena, Grlić je istakao da je film osnovni izvor informacija za arheologe života, dok književnost izaziva ličnije reakcije kod čitalaca.

Grlić je podelio svoja iskustva sa piscima čije su knjige poslužile kao inspiracija za njegove filmove. Kada je dobio knjigu Dubravke Ugrešić „Štefica Cvek u raljama života“, otišao je kod autorke i predložio joj saradnju, što je ona na početku odbila. Međutim, nakon treće verzije scenarija, pristala je da napiše replike za film. Slično iskustvo imao je i sa pisacem Borislavom Pekićem, sa kojim je napisao scenario za film „Đavolji raj“.

Grlić je takođe otkrio kako je nastao film „Karaula“, za koji je scenario napisao sa Anti Tomićem. Nakon što je Tomić napisao dve priče o čoveku pre i tokom rata, Grlić mu je predložio da napiše i treću priču posle rata kako bi se ciklus zaokružio. Nakon dvanaest verzija scenarija, nastao je film „Karaula“.

Reditelj je istakao da se oseća kao Balkanac i veruje u lepotu različitosti koju svako od nas donosi u zajednički balkanski lonac. Trenutno je u toku postprodukcija filma „Svemu dođe kraj“ u Beogradu, koji je inspirisan Krležinim romanom „Na rubu pameti“. Grlić je objasnio da nije mogao da adaptira ceo roman, već su odabrali deo koji je sličan vremenu u kojem žive.

Na pitanje zašto je rekao da mu je to zadnji film, Grlić je odgovorio da je to već četvrti zadnji film i da se nada da postoji još jedan poslednji. Svoje iskustvo sa saradnjom sa poznatim piscima otkrio je publici, pokazujući koliko je rad na filmovima zahtevan i kreativan proces. Kroz razgovor sa Stefanom Arsenijevićem, Grlić je otkrio detalje iz svog bogatog umetničkog stvaralaštva i sagledao značaj filma i knjige kao svedoka vremena i života na Balkanu.