Najnovija istraživanja američkih naučnika pokazala su da su nivoi tri najvažnija gasa koji zadržavaju toplotu u atmosferi dosegnuli nove rekordne vrednosti prošle godine. Globalna koncentracija ugljen-dioksida, metana i azot-oksida porasla je na alarmantne nivoe, što ukazuje na eskalirajući izazov klimatske krize.

U 2023. godini, prosečna globalna koncentracija ugljen-dioksida dostigla je 419 molekula na milion u atmosferi, dok je metan porastao na 1.922 molekula na milijardu. Azotni oksid, treći po značaju gas sa efektom staklene bašte, takođe je blago porastao na 336 molekula na milijardu.

Iako ova povećanja ne odgovaraju rekordnim skokovima viđenim ranijih godina, predstavljaju značajnu promenu u sastavu atmosfere u poređenju sa pre samo jednom decenijom. Sagorevanje fosilnih goriva, uzgoj životinja i krčenje šuma glavni su uzročnici ovog dramatičnog povećanja gasova sa efektom staklene bašte. U poređenju sa preindustrijskim periodom, nivoi CO2 su sada viši za više od 50%, dok je koncentracija metana povećana za čak 160%.

Naučnici ističu da kontinuirana upotreba fosilnih goriva i uticaj šumskih požara, koji izbacuju dim prepun ugljenika, doprinose povećanju nivoa gasova sa efektom staklene bašte. Azotni oksid takođe raste zbog široke upotrebe azotnog đubriva i intenziviranja poljoprivrede.

Sve veće prisustvo gasova sa efektom staklene bašte dovodi do porasta globalne temperature, što izaziva ekstremne vremenske pojave poput poplava, suša, toplotnih talasa i šumskih požara. Ovo istraživanje upozorava na urgentnu potrebu za globalnim akcijama kako bi se zaustavilo dalje povećanje gasova sa efektom staklene bašte i umanjio uticaj klimatske krize na planetu.