Profesor Čedomir Antić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu nedavno je izrazio svoje mišljenje o trenutnim političkim dešavanjima u Srbiji, posebno se osvrnuvši na opoziciju i njihovu strategiju. Prema njegovim rečima, predstavljanjem rektora Đokića kao potencijalnog lidera opozicije, dolazi do ponavljanja grešaka koje su već viđene u prošlosti, poput slučaja Saše Jankovića.
Antić smatra da opozicija ne pokazuje dovoljno inicijative u širenju svoje organizacije i ideologije. On ističe da političke stranke, posebno Dveri, umesto da se obnove i reorganizuju nakon niza izbornih poraza, sada podržavaju Đokića. Ovakva strategija, po Antiću, nije rešenje za probleme opozicije. On naglašava da su prethodni pokušaji da se dovedu vanstranački kandidati, poput Panića ili Jankovića, pokazali da to nije efikasan put ka pobedi.
U ovom kontekstu, Antić se osvrće na trenutnu situaciju unutar Dveri, stranke koja se suočava sa unutrašnjim izazovima i promenama u vođstvu. On upozorava da bi umesto da se fokusiraju na izgradnju stranke i jačanje svojih struktura, Dveri i slične stranke ponovo mogle da padnu u zamku traženja „spasioca“ u liku Đokića. Ovaj pristup, smatra Antić, dovodi do perpetuacije istih grešaka i neefikasnosti.
Profesor Antić takođe naglašava važnost ideološke koherentnosti i organizacione snage u opoziciji. On veruje da je potrebno raditi na stvaranju jasne i dosledne poruke koja može privući glasače. Prema njegovim rečima, opozicija bi trebala da se fokusira na izgradnju temelja svoje organizacije, umesto da se oslanja na pojedince koji dolaze sa strane.
U ovom trenutku, Antić izražava zabrinutost zbog toga što se čini da opozicija ne prepoznaje stvarne izazove sa kojima se suočava. On ukazuje na to da je potrebno da stranke rade na svom prepoznatljivom identitetu i da se povežu s ljudima na terenu. Bez toga, smatra Antić, ne može se očekivati značajnija promena u političkom pejzažu Srbije.
Antić se takođe osvrće na širi kontekst političkih događaja u zemlji, uključujući uticaj društvenih mreža i medija na oblikovanje javnog mnjenja. U svetu gde informacije brzo cirkulišu, opozicija mora biti spremna da reaguje i da koristi sve dostupne alate kako bi doprela do građana. On veruje da je važno da opozicija ne samo prepoznaje trenutne trendove, već i da ih koristi u svoju korist.
Na kraju, profesor Antić ističe da je ključ uspeha opozicije u razvoju jasne strategije koja uključuje i angažovanje građana. Opozicija mora da se vrati osnovama – organizaciji, ideologiji i povezivanju s ljudima. Samo tako će moći da se izbore sa izazovima koji ih čekaju i da postanu ozbiljna alternativa trenutnoj vlasti.
U zaključku, Antićova analiza ukazuje na to da opozicija u Srbiji mora da preispita svoje trenutne strategije i pristupe. Umesto da traži spasioca u liku Đokića, potrebno je raditi na jačanju stranačkih struktura i ideologije. Ove promene su neophodne kako bi se stvorila prava politička alternativa koja će moći da se suprotstavi aktuelnoj vlasti i da zadobije poverenje građana. Opozicija treba da uči iz prošlih grešaka i da se fokusira na dugoročne ciljeve, umesto na kratkoročna rešenja.
