Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu je danas odbio poziv predsednika Aleksandra Vučića na dijalog o (ne)ispunjenosti studentskih zahteva. Ova odluka postavlja pitanje o razlozima odbijanja, sledećim koracima i da li postoji volja za dijalogom u trenutnoj situaciji.
Pre nego što je došlo do ovog odbijanja, održan je sastanak proširenog Rektorskog kolegijuma, koji čine rektor, prorektori, dekani fakulteta i drugi ključni članovi univerzitetske zajednice. Na tom sastanku dogovoreno je da Rektorski kolegijum deluje kao tim za dijalog sa državnim institucijama, čime se izbegava pojedinačno obraćanje svakog dekana ili rektora.
U ponedeljak, predsednik Vučić je poslao otvoreno pismo Rektorskom kolegijumu, pozivajući ih na razgovor o ispunjenju četiri studentska zahteva. Istakao je značaj dijaloga za rešavanje postojeće situacije, ukazujući da ako studenti i profesori smatraju da zahtevi nisu ispunjeni, potrebno je otvoriti diskusiju o tome.
Međutim, Rektorski kolegijum je u utorak odbio dijalog. U saopštenju su naveli da je dijalog ključan za izgradnju demokratskog društva, ali su takođe istakli da su otvoreni za razgovore u okviru svojih nadležnosti i stručnosti. Odbijanje poziva na dijalog sa predsednikom postavlja pitanje sa kojim institucijama je Rektorski kolegijum sada spreman da razgovara.
Miroslav Đorđević, doktor Ustavnog prava, komentarisao je da bi sve strane trebale jasno da definišu ko želi da razgovara sa kime. On je naglasio da je poziv predsednika na dijalog bio razuman, te da je važno raditi na izgradnji poverenja kroz komunikaciju.
Pitanje koje se nameće jeste kada će se ekspertski timovi oglasiti o ispunjenosti studentskih zahteva. Na upit „Blica“, Rektorat nije dostavio odgovor. Izgleda da trenutno ne postoji dijalog s predsednikom, a sledeći koraci ostaju neizvesni. Odbijanje dijaloga može se tumačiti kao potez zbog nedostatka mandata da se raspravlja o studentskim zahtevima.
U saopštenju Rektorskog kolegijuma navodi se da dijalog nije moguć između strana koje nemaju mandat za raspravu o zahtevima. Takođe, Iva Draškić, dekanka Filološkog fakulteta, potvrdila je da je doneta odluka o formiranju dva ekspertska tima koji će utvrditi da li su studenti ispunili postavljene zahteve. Ovi timovi će sastavljati predstavnici Građevinskog, Pravnog, Arhitektonskog i Ekonomskog fakulteta.
Draškić nije mogla da proceni koliko će vremena biti potrebno da timovi završe svoj rad. Takođe, naglasila je da će se čekati stavovi Studentskog plenuma pre nego što se iznesu detaljne informacije. Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, takođe nije želeo da komentariše situaciju dok se ne dobiju stavovi svih relevantnih tela.
Ova situacija se dešava u kontekstu šire društvene nestabilnosti koja je uočena nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 15 ljudi. Odbijanje dijaloga između Rektorskog kolegijuma i predsednika Vučića može ukazivati na dublje nesuglasice unutar društva i akademske zajednice, što dodatno komplikuje mogućnost pronalaženja rešenja za postojeće probleme.
Zaključno, trenutna situacija na Univerzitetu u Beogradu ukazuje na potrebu za otvorenom komunikacijom i dijalogom kako bi se prevazišle nesuglasice i stvorila stabilnija akademska i društvena sredina. U nedostatku jasnog komunikativnog kanala između ključnih aktera, moguće je da će se tenzije nastaviti, a rešenje za studentske zahteve ostati neostvareno.
