Vesti u političkom svetu su tokom proteklih dana obilovale temom rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. Nakon što je tekst rezolucije predstavljen na zatvorenom sastanku, usledilo je odlaganje glasanja kako bi se omogućila revizija teksta i davanje eventualnih sugestija od strane zemalja članica UN-a. Ambasador Bosne i Hercegovine pri UN-u, Zlatko Lagumdžija, objasnio je da sednica neće biti održana 2. maja, već nakon 6. maja, kako bi se omogućilo vreme za dodatne sugestije.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić ocenila je da je ono što se događalo u Njujorku poslednjih dana predstavljalo veliku pobedu Srbije. Ona je istakla da je plan da se borba nastavi uprkos pritiscima pojedinih zemalja UN-a. Brnabić je istakla da su pritisci prešli granicu diplomatije i da su postali brutalne pretnje, poput ukidanja investicija, za zemlje koje se ne slože sa rezolucijom.

Zoran Milivojević, karijerni diplomata, takođe je izrazio uverenje da su diplomatske aktivnosti Srbije dale rezultate i da su sponzori rezolucije prepoznali da možda nemaju većinu za njen uspeh. Milivojević je istakao da je srpski otpor i angažman u UN proizveo efekte koji su doveli do odlaganja glasanja. On je naglasio da su ciljevi rezolucije bili visoki i da je moguće da se strateški ciljevi nisu mogli garantovati zbog otpora Srbije i Banja Luke.

Sponzori rezolucije sada će raditi na tekstu kako bi pridobili glasove zemalja koje su neodlučne ili nisu spremne da glasaju za usvajanje. Rezolucija ne može pretrpeti krucijalne promene u odnosu na prvobitno objavljeni tekst, ali bi se mogla naći na dnevnom redu generalne Skupštine UN-a sredinom maja. Cilj rezolucije je da genocid u Srebrenici dobije globalni karakter i definitivno se stavi u istorijski kontekst.

U celoj situaciji, jasno se vidi da postoji višeslojni interes i motivi iza rezolucije o Srebrenici. Pored toga što je to pokušaj da se tema Republike Srpske kao genocidne tvorevine vrati na dnevni red, rezolucija ima za cilj i pritisak na srpski korpus i relativizaciju odgovornosti drugih zemalja u prošlosti. Nemačka, kao sponzor rezolucije, ima interes da se genocid u Srebrenici stavi u prvi plan kako bi se umanjila njena odgovornost u prošlosti, posebno za Drugi svetski rat.

U ovom trenutku jasno je da je borba oko rezolucije o Srebrenici i dalje aktuelna i da su stavovi zemalja članica UN-a ključni za njen ishod. Srbija je pokazala jedinstvo i odlučnost u suprotstavljanju rezoluciji, dok sponzori rade na pridobijanju glasova kako bi postigli usvajanje rezolucije u UN-u. Kako će se cela situacija dalje razvijati, ostaje da se vidi, ali je sigurno da će tema Srebrenice i dalje biti jedna od ključnih političkih tema u regionu.