Ribolov je popularna aktivnost koja privlači mnoge ljude u potrazi za opuštanjem i uživanjem u prirodi. Međutim, kao i u svemu drugom, postoje i oni koji zloupotrebljavaju ovu aktivnost zarad lične koristi. Ribokradice, osobe koje nelegalno love ribu, mogu zaraditi i do 1.000 evra u jednom danu, ali kazne za njihovu ilegalnu aktivnost su minimalne – samo 5.000 dinara.
Sudski procesi koji se vode protiv ribokradica često traju predugo, a kazne su toliko male da gotovo stimulišu ribokradice da nastave sa svojim ilegalnim aktivnostima. Iz Ribolovačkog saveza Vojvodine upozoravaju da se krađa ribe isplati zbog ovakvih kazni.
Reka Tamiš je bogata mnogim vrstama riba koje su karakteristične za nizijske reke, što je privuklo ribokradice da intenzivno love ribu i uništavaju riblji fond. Ipak, ribočuvari tvrde da su od 2016. godine uspeli da desetkuju ribokradice i smanje njihovu aktivnost.
Danas, ribokradice moraju biti opreznije i skrivati svoje alate za lov, poput mreža, jer se više ne smeju postavljati javno. Neki ribokradice čak koriste struju i sonare kako bi lakše locirali ribu i povećali svoj ulov. Kazne za ribokradice su blage i gotovo stimulišuće, u iznosu od samo 5.000 dinara po prekršaju.
Ozbiljni ribokradice mogu zaraditi stotine do čak 1.000 evra u sezoni, što ih čini privlačnom aktivnošću, uprkos riziku od kažnjavanja. U jednoj uspešnoj akciji, pronađeno je čak 48 somova teških po dva kilograma, što je ukupno 96 do 100 kilograma ribe. Ribokradice mogu zaraditi i do 500 evra za jedan dan lovom na ovakve ribe.
Iako su kazne za ribokradice minimalne, ribolovci se trude da smanje njihovu aktivnost i zaštite riblji fond. V.d. direktorka Ribolovačkog saveza ističe da je obično propisana minimalna kazna od 5.000 dinara za ribokradice, ali oni mogu zaraditi mnogo više lovom ribe u toku jednog dana.
Računica je jasna – uz dobar ulov ribe i minimalne kazne, ribokradice i dalje nastavljaju sa ilegalnim aktivnostima jer im se to isplati finansijski. I pored napora ribočuvara i nadležnih organa, krađa ribe i dalje ostaje ozbiljan problem na rekama poput Tamiša. Ribokradice su svesne rizika, ali zbog mogućnosti visokih zarada u sezoni, i dalje se bave nelegalnim ribolovom.
Često se postavlja pitanje kako su ribokradice uspele da opstanu i nastave sa svojim aktivnostima uprkos naporima ribočuvara i nadležnih organa. Razlog leži u minimalnim kaznama koje ne predstavljaju pravu odvraćajuću meru za ribokradice. Dokle god je moguće zaraditi visoke iznose lovom ribe, nelegalni ribolov će ostati problem na rekama poput Tamiša.
Nadamo se da će nadležne institucije prepoznati ozbiljnost problema i preduzeti konkretne korake kako bi se suzbio ilegalni ribolov i zaštitio riblji fond. Samo zajedničkim naporima ribočuvara, ribolovaca i nadležnih organa možemo sačuvati bogatstvo reka poput Tamiša i omogućiti da ribolov bude pravedan i legalan za sve ljubitelje ove aktivnosti.