BEOGRAD – Odluka Evropske komisije (EK) da identifikuje 47 strateških projekata u oblasti kritičnih sirovina ponovo naglašava značaj litijuma za energetski sektor i industrijski razvoj, saopštila je kompanija Rio Tinto. Ova odluka predstavlja ključni korak ka jačanju evropske nezavisnosti u snabdevanju strateškim sirovinama, što je od suštinskog značaja za budućnost energetske tranzicije u Evropskoj uniji.
Odluka EK takođe ukazuje na to da je prioritet EU da se strateški resursi eksploatišu na njenoj teritoriji. U saopštenju se navodi da su tvrdnje o neokolonijalnom odnosu prema resursima Srbije deo šire kampanje dezinformacija usmerene protiv litijuma. Ove tvrdnje se pojavljuju u kontekstu sve većeg interesa Evrope za litijum, koji je ključna komponenta u proizvodnji baterija za električna vozila i obnovljive izvore energije.
“EU je stavila prioritet na eksploataciju strateških resursa na sopstvenoj teritoriji. To dodatno potvrđuje da je odgovorno upravljanje ovim sirovinama globalni prioritet, a ne izolovan slučaj. Najveći broj izabranih projekata u vezi je sa rudarenjem, preradom i reciklažom litijuma, što pokazuje odlučnost Evrope da osigura snabdevanje ovom ključnom sirovinom. Od ukupno 47 strateških projekata, 22 su litijumska, a čak sedam obuhvata rudarenje litijuma iz čvrste stene, što je tehnologija koja se može uporediti s projektom ‘Jadar’‘’, navodi se u saopštenju Rio Tinta.
Kompanija Rio Tinto već dugi niz godina ima značajnu prisutnost u Srbiji, posebno kroz projekat Jadar, koji se odnosi na eksploataciju litijuma u dolini Jadra. Ovaj projekat je izazvao različite reakcije među lokalnim stanovništvom i ekološkim aktivistima, koji ukazuju na potencijalne rizike po životnu sredinu i zdravlje. Ipak, kompanija ističe da će se truditi da proces eksploatacije bude u skladu sa najvišim ekološkim standardima.
Sa druge strane, podrška EU za ovakve projekte može dovesti do značajnih investicija u Srbiju, kao i do otvaranja novih radnih mesta. Očekuje se da će eksploatacija litijuma doprineti razvoju lokalne ekonomije, ali i poboljšanju infrastrukture u regionu. U isto vreme, važno je da se svi aspekti projekta, uključujući ekološke i socijalne, pažljivo razmatraju kako bi se obezbedila održivost.
S obzirom na globalnu potražnju za litijumom, koja raste usled povećane proizvodnje električnih vozila i prelaska na obnovljive izvore energije, strateški projekti poput onog u Srbiji postaju još značajniji. Evropska unija se suočava sa izazovima u snabdevanju ovim resursom, a povećana aktivnost na domaćem tržištu može pomoći u smanjenju zavisnosti od uvoza iz drugih zemalja.
Kako se tržište razvija, tako će se i regulative koje se odnose na eksploataciju prirodnih resursa morati prilagoditi. Očekuje se da će EK nastaviti da pruža podršku projektima koji su u skladu sa njenim ciljevima energetske tranzicije i održivog razvoja.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se odvijati implementacija ovih projekata, kao i na reakcije lokalnih zajednica. U tom smislu, važno je da dijalog između investitora, vlade i lokalnog stanovništva bude otvoren i konstruktivan, kako bi se postigao balans između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine.
U zaključku, odluka Evropske komisije da identifikuje strateške projekte u oblasti kritičnih sirovina, uključujući litijum, ukazuje na promene u pristupu EU prema sopstvenim resursima. Ovo može otvoriti nova vrata za Srbiju, ali i stvoriti izazove koji zahtevaju pažljivo upravljanje i komunikaciju sa svim zainteresovanim stranama.
