Robert de Niro je nedavno u razgovoru za Life Beyond Sport podelio svoje misli o filmu „Dobri pastir“ (The Good Shepherd) iz 2006. godine, koji je režirao i u kojem igrao sporednu ulogu. De Niro, dvostruki dobitnik Oskara, izrazio je žaljenje što nikada nije snimio nastavak ovog filma. Naglasio je da je uživao u ulozi reditelja, iako je bio suočen sa izazovima donošenja odluka pod pritiskom zbog vremenskih i finansijskih ograničenja.
Film je prvobitno zamišljen sa idejom da se snime dva nastavka koji bi pratili razvoj CIA-e kroz više decenija, sve do savremenog doba. Postojale su čak i ideje o televizijskoj adaptaciji, međutim, nijedan od tih projekata nije zaživeo. De Niro je rekao: „Hteo sam da snimim nastavak ‘Dobrog pastira’, ali to se, nažalost, nije ostvarilo.“
„Dobri pastir“ je špijunski triler u kojem glavne uloge igraju Met Dejmon i Anđelina Džoli. Radnja filma se fokusira na rane dane CIA-e kroz priču o agentu Edvardu Vilsonu, kojeg tumači Dejmon. Film počinje tokom Drugog svetskog rata i proteže se kroz više decenija, istražujući razvoj američkih tajnih operacija i hladnoratovskih odnosa. Vilson je briljantan i hladan agent koji je regrutovan iz elitnog univerziteta Jejl, gde je bio član tajnog društva Skull and Bones.
Kroz lik Edvarda Vilsona, film prikazuje kako paranoja, tajne, izdaje i nepoverenje postaju svakodnevica ljudi koji rade u obaveštajnom svetu. Iako je posvećen svojoj službi, Vilson postepeno gubi svoj lični život. Njegov brak sa likom koji tumači Anđelina Džoli postaje isprazan, a odnos sa sinom sve teži. Film se intenzivno fokusira na unutrašnju cenu špijunskog posla, gde nacionalna sigurnost često dolazi ispred porodice, osećanja i lične sreće.
„Dobri pastir“ naišao je na podeljene reakcije kritičara, ali je uspeo da ostvari značajan komercijalni uspeh, zaradivši više od 100 miliona dolara u bioskopima. De Niro je u ovom filmu uspeo da kombinuje svoje glumačke veštine sa rediteljskim talentom, pružajući gledaocima uvid u kompleksnost špijunskog života.
Iako su mnogi fanovi i kritičari izražavali želju za nastavkom, De Niro je morao da se pomiri sa činjenicom da bi dodatni filmovi mogli biti teško ostvarivi. Njegov entuzijazam za nastavak „Dobrog pastira“ ukazuje na njegovu strast prema ovom projektu i želju da istraži dublje teme koje su prisutne u svetu špijunaže.
Film je takođe značajan jer istražuje moralne dileme s kojima se suočavaju ljudi u obaveštajnim službama. Vilsonov lik predstavlja borbu između profesionalne odanosti i ličnih vrednosti, što je tema koja je i dalje relevantna u savremenom društvu. U svetu gde se informacije često koriste kao oružje, pitanje o ceni nacionalne sigurnosti ostaje otvoreno.
Dodatno, „Dobri pastir“ je uspeo da prikaže kako špijunski rad utiče na lične odnose, pokazujući da uspešne karijere mogu doći po cenu porodične sreće. Ova dinamika između profesionalnog i privatnog života je nešto što mnogi gledaoci mogu razumeti i povezati se s njom.
U zaključku, Robert de Niro je svojim izjavama naglasio koliko mu je važan projekat „Dobri pastir“ i njegovu želju da istraži i dalje razvija priče unutar ovog univerzuma. Njegovo razočaranje zbog nedostatka nastavka ukazuje na duboku povezanost koju ima sa temama filma, kao i na njegovu posvećenost umetnosti filma. Dok se filmovi razvijaju i menjaju, ostaje nada da ćemo možda jednog dana videti nastavak ovog intrigantnog špijunskog trilera.
