Miroslav Radosavljević je izgubio svog sina Đorđa (15) u tragičnoj nesreći koju je izazvao lokalni sveštenik u Donjoj Ljuboviđi kod Ljubovije. Sveštenik je udario kolima Miroslavljevićevog sina, a nakon nepravedne odluke suda, sveštenik je pušten na slobodu. Miroslav deli svoju bolnu priču o nedostatku pravde i gubitku voljenog sina.

Njegov sin Đorđe je izgubio život na mestu nesreće, a pravda je izostala kada je optužnica protiv sveštenika odbačena. Miroslav je u očajanju zbog gubitka svog sina i nedostatka pravde koju doživljava. On se ne želi sučiti sa crkvom, već samo zahteva pravdu za gubitak svog sina.

Nakon tragične nesreće, uočene su nelogičnosti u postupku i suđenju, a Miroslav ne prihvata odluku suda. On tvrdi da je sve namešteno i da je istina izostala. Izjave svedoka i vozača autobusa nisu uzete u obzir, a Miroslav očajava nad činjenicom da je izgubio svog sina zbog tuđe krivice, a nitko nije odgovoran.

Miroslav opisuje kobni dan kada je saznao za nesreću svog sina, kako je sinu bilo nemoguće pomoći, te kako su očevnici nesreće ispričali da sveštenik direktno udario njegovog sina bez kočenja. Miroslav je očajan i neutešan, a uložena žalba na presudu još čeka reakciju. On tvrdi da će se boriti za svog sina do kraja života, jer ubica njegovog deteta nije kažnjen.

Ova priča odražava teškoće koje neki ljudi doživljavaju kada se suoče s nepravdom i nedostatkom pravde u društvu. Miroslavova patnja i bol su istinski i duboki, a nedostatak pravde može ostaviti trajne posljedice. Nadamo se da će Miroslav i njegova obitelj konačno dobiti pravdu koju zaslužuju, te da će njegov sin moći počivati u miru.